Prosvetni glasnik

ПРЕОБРАЖАЈ НАШИХ ГИМИАЗИЈА

7 6

лој Краљевини само књажевачка нижа гимназија има ман>е од 30 ученика у I разраду (свегаа 28). После ње долази гор. милановачка са 32 и лозничка са 35 уче- : ника. Све друге ииају иреко 40 или 50 ученика. Не може се дакле замислитн да ће се у скоро моћи да сведе број ученика у ноједишш гнмназијским разредима на 80. Он ће још дуго времена бити 50 или 60 А то је, доиста, много за сигуран услех у настави. Осим прекобројности велика је иезгода за I разред и то што у њ долазе деца пз врло разних школа. Из сваке школе доносе ученици не само друкчију снрему но и друге навике. Ко је само једном пажљиво посмаграо учеинке I. разреда првих дана доласка у гимпазију, тај је могао опазити тако разнолике навике, да је често пред њима морао сТати на мислити на коју ће страну. Свака школа, сваки учитељ д-ао је детету по пешто на пут у гнмназнју што му тамо или не треба или од чега се мора одвићи. Друкчије то ни бити не може. Не да се замислити да могу 30 — 40 учитеља бити у свему једмаки. Та разноликост 01'леда се не само у њиховом методу но у сваком њиховом покрету. А деца су за копирање душу дала. У I разреду могу се видети коиије многих наших учитеља. А гимназија хоће место те разноликолисти једполичост; то о:!а хоће одмах ирвога дана, првога часа. Јест хоће једноликост и то опст на свој начип. Таквих начииа оиет има више. Да ту једиоликост диктује једаи човек ни по јада, али њу захтевају њих седморица, и . то опет сваки на свој пачии. Насгавпик сриског језика хоће у главноме оно исто што п наставник рачуиице, али опет у самој ирироди посла, у индивидуалности иа-

ставпиковој, лежи, да поред овога- главнога има нешто и споредно што један хоће, а други не ће. И код оваквога стања ствари гимназијска једноликост губи се у индивидуалним особииама наставника. Ученик који се павикао да чује од једпог наетавника, који. је све нгго зна научио од једнога човека, сад од једном има да се навикпе па пов метод наставе. Иа да је и он један пи по јада, но сваки паставпик ради па свој начин. Треба замислити у какном се психолошком стању палази ученик, који из IV разреда основне школе долази у. I. разред гимназије, на ће се лако појмити тешкоћа таква положаја. Није се, дакле, чудити што многа деца пропадају у I. разреду гимназије. За њих је гимпазијска иастава и новија м тежа но што је она првих дана у I разреду основне школе. По досадашњему нема иикаква прелаза из основне школе у гимназију; нема прелаза ни у школскоме реду. Не може се порећп да је то па штету школе п образовања у опште. С тога је истакнут предлог да се установи ириаремни разред у свима гимназијама. Припремпом разреду био би задатак да изједначи знање пгго га ученици доносе из разних основних школа п да их унути у живот гимназијски у опште. У тој једној години ваља да се изгубе све оне навике које би биле пггетпе по гимназијску наставу, а које доносе деца пз осповне школе; даље да се по свима гранама дође до једне терминологиЈе н да се нопуне празниие допесене из основне школе, у колико би оне могле штетно утицати на доцнију иаставу. Из ово иеколико речи внди се велики задатак принремнога разреда. Ока установа ннје новина. Ње има у Француској парочито у Немачкој само у са свпм дру-