Prosvetni glasnik

77

гом нравцу. Тамо су иарочите нрнпремпе школе за гимназију. Уз гимназију има школа са три разреда, које трају три годиие. Које дете хоће у гимназију оно не мора и1)И у основну школу, но иде у ту нрииремну школу 3 године на носле прелази у I разред гимназије. Таквнх припремннх школа има у самој Ируско.ј 271 За наше нрнлике оне се не само за даиас, но и за мвого доцније не могу у.становити. Оне би могле живети са.чо на штету осиоЈших школа. Такве дакле школе не треба ни устаповити у нас. Са свим на другој основи дигао би се прииремпи разред. Њега диктује нужда о којој напред говорнсмо. Његов за датак не би био да даје целокупну спрему за гимпазнју, он би само оно знање и ону снрему коју ученица допесу из осповне школе заокруглио и нопунпо Друго је питање: Еако би се имао да уреди припремни раз ред ? Његово уређење мора да се ааслања и на основну школу и на гимназију, јер он у истини и стоји између основне школе и гимназије. И ако се у напред пе би смело ништа позитивно рећи о његовом уређењу, опет се сме тврдити, да он не сме ни по коју цену с места да узме на се облик чисто гимпазијске наставе, али не сме ни да у свему коиира основну школу. И баш у томе лежи његова, вредност по једну п по другу школу, а и по саме ученике. Још би могло бнти питање и о томе: пз које школе да се нримају ученици у принремни разред? Лко би овоме разреду био задатак да заокругљује знање што га ученици доносе из основне школе и да их спрема за гимназијску насгаву, онда он мора тражити за се онакве ученике, који зиају да читају, који разумеју оно јпто читају, који знају да иишу и четири вида рачуна с

целим бројевима. Знање историје и геограФије отнада за припремни разред. Према томе могло би се доиустити да ученици из трећег разреда основне школе ирелазе у нрипремни разред јер за три године може се у основпој јиколи научити читање, нисање и рачуп. Разуме се да то троје не11е за три године научити сви ученнци, јер има их који сврше и четири разреда основне школе па још не знају добро да читају, те услед тога бивају одбијени од гимназије. Но вероватно је да ће школска реограпизација, која се у нас кревула, захватити основне школе, а парочито створити ноле основе за ноделу основне школе па вишу и нижу, а нрема томе и за нов наставни нлан. Бероватно једа ће нова осп. школа бити подељена на два једнака дела: па нижу са три и вишу са три разреда. И онда би се морао и паставпн нлаи прилагодити тој иовој основи. Ако то буде, тада би се трогодишње знање у основпој школи могло заокруглити и свести на читање, писање и рачун, а то би у неку руку било довољно и за ирипремни разред и за основну школу. Полазећи с ове оспове лако је решити и питање о томе: шта ће бити с четвртим разредом основне школе ? Јер ако се ученици стану примати у нринремии разред из III разреда основне школе, неће ли садањи 1\ г -ти раз. остати празни ?. Тога ое није бојати, иа баш и да остане сат,ашња иодела осповне школе. Цримањс у принремни разред мора се ограничити исто онако као што је сада ограичено примање у I разред гимназије. Пошто се ученици у припремни разред јављају из разних школа од разних учнтеља п но спреми и по вредноћи, иошто ое у ирипремни разред мора доиети тачио и течно читање, писање и рач. у четири вида с целим бројевима, то је без пого-