Prosvetni glasnik

78

пр6овг>ажа Ј наших гимназија

вора потребно да неко впди шта донбсе учепици из III разреда. То ее да видети еамо испитом. С тога је ирнјампи испит и за ирииремни разред нотребаи. Како ће се тај иепит удесити друга је ствар, али исиита мора бити колико школе ради толико п рад самих ученика Ученицп који ие положе пријамни исиит за припремпи разред враћају се у IV разред основне школе, они имају могућности да наставе започето школонаље. Они што иоложе пријамни иснит примају се у нрипремни разред и на крају те годпне полажу испит за ступање у гимназију. Удесили се ствар како треба, мало ће битп учепика, који ће остати још једпу год. у прппремном раз. Алп ако би се врата припремиога разреда шпром отворпла, ако би се у њ примали ученици III разреда основпе школе, без пријамног испита, тада би велики број - пасигурно већина—остали да попове нрппремнн разред илн би из школе нзашли. Куда сад? У гимиазију не може, јер нису ноложили исцит за то. Натраг у осповпушколу, учипиће пм се да су за то задоцпили. И тако би мнбга деца остала на распутпци: ни тамб пи амо С тога је са свим оправдаио да се ии у нрипремии резред не иримају ученици без пријампога испита. То је прво у интересу самих учепика, јер боље му се разрачупати са својим школовањем у почетку док има још времена, но кад буде доцие. Пријамеи испит и с тога је нужан што ие долазе ученици из школа у којима раде учитељи с једнаком снремом. Треба дакле пеке гараитије да је сваки учепик бар толико спремап колнко је прописано наставиим планом. Могло би се иријамном испиту замерити, као да је он у неку руку знак пеповерења наспрам оснввие школе. Овај приговор нема места с тога, што иријамми

испит пе би се смео растегнути иреко наставног програма за основне школе. Осим тога, свакој школи остављено је да оиа за се бпра материјал свој. На који ће иачин опа то да учипи, њеиа је ствар. Ту нити има понижења ни одлпковања за једну или другу школу. Ни мало пије зазорио што и учитељска школа и војпа академпја примају гпмназијске учепике тек по ирпјампом исииту. Опе бирају између нријављепих кандидата опе, који су за њнх пајбољи п најподеснији. То право мора се нризнатн п гимназији. Оно јој се дапас призеаје п она иема никаква разлога да се тога одрече. Као што напред иапоменусмо ннје било никаква позитивна предлога против прииремног разреда, било је само бојазии и замерака, али пов предлог пије изпесен. Изјављена ]е бојазан да ће ^е завођењем нрннремнога разреда мпога деца одбпти оД гимназије, да ће тамо ићи само деца имућнијих родитеља, а да се сироши,а неће ин јављати за припремни разред. Најзад, да се пеће пи примити сви који се за тај разред јаве, јер пеће бити довољно таквих разреда, ни места за све који се иријаве. Све ове замерке осиоване су иа претпоставкама. Прегпоставка је да ће у припремни разред ићи само богатији. За што ?' Нигде се пе каже да се ма које дете, које је свршнло III разред основне школе и положило пријамни исиит, неће иримити у ову школу. Као све школе у Краљевини тако и ова мора бити отворена свакоме ко има воље и снособносги за њу. Нема изузетака за пикога. Такви изузеци били бп доиста штетни и њих ие треба иикако допустити. Не стоји дакле да би се ма коме — био сиромах или богат — затворила врата припремнога разреда. Биће отежано примање у гимназију