Prosvetni glasnik

ПРЕОБРАЖАЈ НАШИХ ГИМНАЗИЈА

завођсњем припремнога разреда ? За што ? Зар и сада ке постоје врло уска врата пријампога испита, кроз која мора дапрође сваки ко хоће у гимпазију? Та се врата овим спуштају ниже и праве се мало шира. То је само у интересу и ученика и школе ц родитеља, За времена су они на чисто где ће се дете школовати, а детету дата је могућност да с мање муке уђе у гимназију. Најмање је вероватна последња претноставка: да пеће бити довољно припремних разреда и да с тога многа деца неће моћи учити гимназију. Исто тако може се рећи да ће бити мало основнпх школа, па с тога неће моћн парод корачати у пмсмепости. То су све претпоставке без основа. Кад је држава узела на себе брнгу о народном школовању и образовању у опште, она се мора побринути н за довољан број припремних разреда. Кад је Србија била у стању да подигне 24 гимназије и кад је она у стању да одржава четириразредну гимиазију за цигло 86 учепика, за што она не би била у стању да подигпе довољан број припремних разреда? Кад се већ улази у реорганизацају гимназија и кад се држава решила да па гимназије тражи преко пола милијуна динара, кад она издржава преко 130 гимназијских разреда, зар она неће битм у стању да издржава 15—20 принремних разреда — разреда, којих су потребе мање но ма кога гимназнјског разреда? Има још једна замерка која вели: да је .устапова припремног разреда неповерење паспрам основне пгколе, п у неку руку ноннжење за учитеље основпих школа. Треба веровати да ће учитељи савесно нреводити ученнке из разреда у разред, па ако се узме да то превођење подлежи још и контроли школскога надзорчика, онда је довОљна гарантија за гнмпазмју, да она мбже од реда нриматп ученике извесних назреда основне школе

79

у гимназију, без икаквог припремања. И ова замерка само је једна претпоставка и то, од прилике овака: прво, да су сви. учитељи у Србији једнаке спреме; друго, да сви нодједнако савесно врше дужност; треће, да су сви школски падзорпицп дорасли и спремни за свој посао; и најзад, да су сва деца с једнаким успехом свршила основну школу. Врао је лако увидети да се све то не само не може нретпоставмти, но да у истини све то ни бити не може. Па и да, буде, зар је што зазорпо што ће гимиазија сама на свој пачин себи спремити учепике? У томе нема уздизања за гимназију, пи понижења за основну школу. Мора се признати да иостоји разлика између наставе гимназијске и опе у основној школи. Прелаза од једне к другој за сада пема. И тај прелом уди будућности дечнјој, уди самој гимназији. Припремни разред треба да буде мост између основие школе и гимназије. У томе неће бити ни у колико понижена основна школа. Она ће бити ближа гимназији, а то јој пикада шкодмти неће. После овога проФессрски савет друге београдске гнмназије донео је овакву одлуку. „У гимназију примају се ученици по навршеној 9-ој годипи из III разреда основне школе у приаремни разред, у коме ће се спремати за ступање у I разред гимназије. Старији од 13 година не иримају се. — У припремии разред иримају се ученици по ноложеном нријамиом исииту." III Испит зрелости. Утврђено је да се у гимпазију може ступиги тек по подожеиом испиту, II завршетак гимназијског школовања треба да се забележи испитом. Тако је било и до сада, а утврђено је да буде и од сада.