Prosvetni glasnik

ПРЕОЕРАЈКАЈ НАШИХ ГИМНАЗИЈЛ

80

Мишљења су се разилазила са.мо у томе : где, како и ко да испитује па завршноме исииту ? По досадашњем испит зрелости био је у самој гимназији. Он је трајао од ноловиие Маја, па до краја Јува месеца. Погато се у свима р. осим VII у времену од 16. до краја Маја држе предавања, то су ти испити били на великој сметњи целокуппој настави, јер 4 наставника и директор били су вазда заузети испитом зрелости. Ако има више од 30 капдкдата као тто је случај у I и II беогр. гимназији, иа треба две испитне комисије, тада су заузети директор и 7 п, ставника. Може се слободно рећи да је за већину разреда изгубл>ено време од 16. до краја Маја. Чла^гови испитие комисије то су паставници гимназије, а председппк је директор. Министарски изасланик — обично проФесор велике школе — ту је само за то да буде један вигае при столу. Он нема никаквих ирава па иема при решавању гласа, а пема пи обично право „уе1;о". Можда се тиме хтело до поласка гимназији или да јој се да нека автономија. М^ђу тим то ће бити, ваљда, једиии случај где најстарији члан једне комисије нема никаквих права. Чланови испитне комисије ретко су они наставници који су ученике учили у гаколи. Како се у пас често мењају и иремештају паставници по гимназијама, обично на испиту не испитује баш онај који је ту групу науке и предавао, но други. Према томе и сами чланови комисије пе познају оне који долазе на испит. У пас је ушло у обичај да ученици често мењају гаколе и то баш иред исните, а парочито пред испит зрелости. У другој београдској гимназији биојелаие овакав случај: нред годишњи испит, у месецима Марту и Анрилу узело је око сто ученика уверења и отишло у друге

школе да нолаже исните. ПослужИла их срећа да тамо добро прођу, они се у Августу опет враћају к нама. Било је рапијих год. и оваквих примера : уч. VI р. I беорадске гимназије долазе у УП разред II београдске гимназије само ради испита зрелости; вал^да се надају да ће овде лакгае ироћи. Од куда ово сељакање? Зачудоје како ученнци инстинктивпо осећају где је лакше нроћи. Ако баш насигурно не знају, они покушавају. Једио изгледа за њих као сигурно, а то је да ће у тој и тој гаколи, код тога и тога проФесора пронасти, да неће проћи. Међу тим не зна се да ли неће „бити срећни" у другој школи и да ће тамо може бити проћи. Сетимо се само свега онога гата је било за времеиа покојпог Живка Недељковића. Оп је исиразнио I београдску гимназију; а напунио реалку. Па кад га преместигае из I београдске гимназије у Реалку, онда се испразни реалка, а напуни I беогрд. гимназија. У природи саме ствари лежидајенемогуће наћи 5—6 центара који ће бити једнаки. А испити зрелости треба да су за све ученике колико је год могуће једнаки. Они су у неку руку ирви државпи исиити. Кроз њих треба да сазна и држава гата јој за 4 године очекивати треба. Опи су последње чистилиште, кроз које треба да прођу они што ће образовати народну интелигенцију. Ако је кога срећа послужила, те је мољакањем или иначе домилео до врата па којима ипше „иснит зрелости," та врата нека су за њега без милости и сажаљења затворена. Још иије доцне. Нека нојединац и пропадне, али пека буде општа ствар у добити. Иснити зрелости пису само значајни по ученике и њихову будућност, они су исто толико значајни и за школу, која је ученике сиремила. То је најјача