Prosvetni glasnik

ПРЕОБРАЖАЈ НЛШИХ ГИМНАЗИЈА

која треба да каже у кодико је гимвазија извршила сво.ј задатак. Она је налик на смотру, коју врховни заповедник војске држи над појединим трупама. Било је учења, рекрутског, било је воднога, четнога и батаљонога. Дошдо је време да се види шта ће пук да уради. За то треба неко други, а не онај који је годинама радио на томе да свој пук изведе онако како се то од њега очекује. Овавав преглед има своју нарочито добру страпу, нгго он чини уиод у други још већи рад. Као год што није зазорно за основну школу и учитеље то што они не испитују на пријамном испиту, исто тако пије зазорло ни за гимиазију и гимназијске наставнике што опи неће бити они сами при испитпма зрелости. Образујући нарочите комиспје (једну или две) за све кандидате испита зрелости добија се прво у времеиу. Гимназије могу радити без прекида и трзања. Неће бити потребно да се због 10—20 кандидата штете 8—400 других ученика; неће се укидати настава цело.ј једној школи због њих 10 — 20. Овоме може се приговорити тиме, што ће се рећи да се испити зрелости могу држати у времену кад иема школе. Треба се само сетити да је то време одмор, и то одмор и ученички и проФесорски. Сумњамо да би било правично узети ма коме наставнику заслужени одмор. Питање је и то : да ли би му се и могао одузети одмор, који му је закопом гарантован? Све друго време исиуњено је школским радом. Комисије састављене из људи, који, по утврђеном детаљном програму, имају да изврше испит, ириступале би томе нослу са затвореним очима, држећи у рукама мач нравде и истине. За све подједнако. Сваки кандидат долазио би под меру, па ако не испуни пронисну меру иеће се НРОСВЕГНИ ГЛАСНИК 1890.

пустити. Нема извињења, нема изузетака. Па престале би и оне срџбе, ко.је се даиас често иојављују код кандидата, да им је овај или онај наставник из не знамо каква разлога за инат учинио зло. Тога више не би било. Кандидати нашли би за свако зло ко.је их снађе разлога у своме иезнању. Још нешто : знајући израпије да неће онај бити испитач ко.ји је предавао, а не знајући ко ће у опште бити тај испитач, кандидат нема друге чињенице с којом може да рачуна, до својега труда и својега знања Сви други обзири, који по досадашњем играху некад мању некад' веКу улогу, отпадају. Ко зна прескочике, ко не зна, остаће не да куне .своје испитаче, но себе сама, што зарана није учио. Можда ће баш то бити зло што ће испитивати они који нису предавали? Они ће тражити да се зна све оно што пише у програму, без обзира: да ли је то ученицима предавато или није? А у нас врло су чести случајеви да читави разреди остаиу по целу годичу без каква сгручна наставника. Има случајева да се рецимо наставник Физике премести, а његово место нопуни какав филолог . Штасад? ПроФесорски савет натеже у оваквим приликама са С1 !аке стране , те носле многих натезања реши се неки фидолог или историк да узме Физику. То може бити и са другим којим нредметом. Зар да ученици нопадају на испиту зрелости пред комисијом зато што нису имали наставника? Очигледно је, да у оваквим случајевима нема кривице до учепика. Доиста је у нас тако било и бива. А зар би се смело ири једпој озбиљној реорганизацији узети у рачун и овакве аномалије ? Ако ће и оне долазити у рачун, не треба иослу ни приступати. Може бити још оваквих неприлика: познато је да у нас нема школских књига 11