Prosvetni glasnik

18 НАУКА и

и помагача, који се старао, помажући их, и о манастирима, главиим центрима књижевнога рада у оно доба. Најважније бугарске манастире Рилскл и Зограоски богато је обдаривао, а на подножју Витоша подигао је један нов манастир. Теодосије и његови ученици бејаху у исто време и најљући борци противу јеретика. У договору с Теодосијем сазва тадањи патријарах око 1350. године сабор, на коме беше и сам цар Ј. Александар. Пред сабор је био изведен и јеретички учитељ, с којим сеТеодосије ирепирао о богомилском учењу, о дуализму, браку, крсту и т д. Лазар иризнаде сноју заблуделост и одрече је се, а Кирило Босота и његов ученик, поп Стеван, осташе ири своме. Цар заповеди, да кх врелим гвожђем по лицу жигошу, па по том протерају из земље. Али то не бејаше довољно, дасе уништи богомилско учење, које је вековима корен хватало. Поред тога, хезихасти и Јевреји ]ош се држаху. Тога ради бп сазван и други сабор 1355. године, на коме присуствоваше цар са синовима Шишманом и Асеном, сви бугарски епископи, Теодосије с калуђерима из КолиФарева — једном речју сва хијерархија земаљска. На овоме је сабору проклета богомилска јерес, њини старци и стројиици протерани, а Јеврејима ограничена грађанска нрава. Од прилике године 1356. упути се Теодосије у Цариград, да обиђе натријарха Калиста, свога старога друга и иријатеља с Параорије. Тамо и умре 1362. године. Према свему раду Теодосијеву види се, да је он био више практичар, који је за циљ своме животу ставио задатак. да се бори нротиву заблуда, успостављајући нравославну веру. И ако је својим радом поставио основу за јачање и даље развиће књижевности, и ако су се међу његовим ученицима налазили људи, који имају великих заслуга за тадашњу књижевноот ипак се он сам није одликовао тим радом. Једино његово књижевно дело, које нам је данас познато, јесте превод Главм бЉло полезнн од учитеља му Григорија Синаитског. Поред свега тога он се може сматрати као основалац читаве оне школе, којој на челу стајаше његов ученик Јевтимије, јер су јој његове тежње одредиле правац у раду. Покрај Јевтимија истиче се ; као

НАСТАВА

што иоменусмо, међу ученицима Теодоспјевим и Дионисије, врло учен човек. за којега се прича, да је знао на памст грчки и словенски текст Свет. Писма. И знатнији и познатији од Днонисија бејаше чувени Јевтимије, последтБи патрпјарх бугарски, (( шке и св^тило странв т4хв, по речима Констаптина Костенског, к\ко вб истиноу гхви се п даже и до ннига сн до р4кв1 глаголгемне Марице и вб скотскнихб странахБ и Загорш». М Страшно незгодно стање, у коме се он јавио на позорницу јавнога рада у Бугарској, свратило је на себе сву пажњу овога најзнатнијега Бугарина у XIV. веку. Прожет истинитом љубављу нрема добру и напретку свога народа и своје отаџбине, он је све силе свога ума управио на то, да помогне св јој отаџбини, да је ослободи невоља, које уноспше у њу растројс-тво баш у доба, кад јој најпотребније бејаше јединство, да би с успехом могла дочекати навалу османлпјску. Ако бисмо данашњим мерилом ценили рад овога знаменитога радника, могли бисмо се лако изложити оиасности, да будемо неправедни, јер је сувпшпа строгост често што и неправда. Патријарах Јевтимијеје стекао право, које нстиче пз захвалности н што му је дугујемо, да у оцени његова рада будемо обазриви и да никад не смећемо с ума нрилике, у којима се кретао и које су му иеминовно одређивале правац раду. Те прилике нису биле, као што вндесмо, илод једнога деценијума или једиога столећа, него резултат целокупног развпћа народног, које је већ у иочетку своме ударило незгодпим и народу туђим правцем. Оне су резултанта народнога духа, који се сложио под утицајем мешавине и стапања словенских нлемена с татаро-турским племеном бугарским, и византинизма, којем су Бугари подлегли одмах у шАетку свога државнога живота. Према нашем данашњем разумевању ондашњих околности мож'да бисмо имали што замерити раду Јевтимијеву, али му никако не бисмо могли одрећи добру вољу, да поправи оно, што не ваља, и енергију којом је сваки његов рад проникнут. Као настављач рада свога претходника и учитеља Теодосија, он је пошао стопама његовим, проширивши само круг •) Копсгантин Философ. 0 иравоиису. Издање д чичићево, 81апде 1.