Prosvetni glasnik

19

својему раду. Јевтимије није ограничио своје деловање само на то, да се на сабормма бори противу јеретика, него је, поред тога, уочио и потребу, да се пугем књижевности, колико је то могућно. отклањају узроци, који условљују ширење јсреси и умножавање јеретика. Јевтимије је дакле био и практичар н књижевник, чији је књижевни рад од огромнога зиачаја не само по књижевност бугарску него н по књижовност Срба и Руса. Богомили, и после другог сабора, не бејаху потпуно ослабњени, а камо ли уништенп ; у Видину је било, шта више, тешко наћи православногхришћанина. Борба протпву јеретика бејаше тек једаи део задатка, што га постави себи Јевтимије. Важнији од овога бејаше други део његова задатка. да исправи текстове светих књига, који знатно одступаху, с неумешности и незнања нреводилаца и преписача, од грчких аутенгичних текстова, дајући тиме маха различним тумачењима појединих места, што, свакојако, иђаше само на руку ширењу богомилства и осталпх јереси. Рад је овај, као што се види, био знаменит, досгојан таквога човека, какав бејаше Јевтимије. Да би нам он био јасиијп, морамо се познати са животом шеговим, у колико су нам о њему оставили епомена његови сувременици, а нарочито његови ученици: Григорије Цамблак у своме Похвалном слову 1 ) и Константин философ у своме делу 0 ирачоаису. 2 ) Јевтимије се родио уТрнову; родитељи су му били ггобожни људп, те су га од детињства васпитавали у страху божјем. Одавши се још из младости изучавању Светога Писма зажели да се покалуђери, те се тога ради и упути Григорију Синаитскоме, код којега је био заједно с Теодосијем. По смрги Григоријевој растури се његова школа, јер се Теодосије, као шго смо видели, не хте примити старешинства. Теодо°ија је кроз цео живог пратио Јевтимије, као његов ученнк и помоћник. Настанивши се у КилиФареву, Теодосије је предао Јевтимију управу над браством, а сам у испосничкој ћелији не далеко од манастира икраинее безмолвиелгобомудрЂСтвулше". .Јевтимије је пратио Теодосија и на његоЕу ну Т у у Цариград; кад је он, после неколико V Штамнано у Гласнику Ора. Уч. Друштва, кгб . XXXI. Ј Штамнао га у одломдима В. Даничић у 81аг1пата, кпЈ. I. Ј

година, тамо и умр'о, Јевтимије оде у Св. Гору, где је провео неко време у лаври Св. Атанасија, а за тим, као испосник, у пиргу Селина, у областп ЗограФског манастира. Григорије Цамблак прича у своме Похвалном слову, како је Јован Кантакузен, враћајући се го и наг из Италије, изнуђавао од Јевтимија новац. Не могући му ништа, јер Јевтимије ((ОнћхЂ ависа поб^дивв ихБже бранћ мбгсахб стоитса, Аже толико крепчаише естБ и лготеише плотскид брани. №лико крепчаиши и височаиши отб плоти мислб" ') посла га у заточење на оближње острво Лемнос. Ослободивши се у скоро заточења, отиде Јевтимије у Цариград, а одатле, покрај свега задржавања цариградског патријарха, у Бугарску, « отб всћхг предпочестБне судивв си отечество кб тому пакн возвра]цзгсл различн^з богагсгв ) нремудрозги же и разума носд, егоже, дкоже некш купецБ на далБнихт> странах 'б искусеш. авлбсљ , куплБствова" 2 ). Вољаше дакле да отаџбина има у њему „красителА и в г б времд нуждн крепителд". Дошавши у Трново, није се настанио у вароши, него у оближњем месту Пера, где је основао манастир Св. Тројице. Ту је искупио око себе ученике са свих страна и радио «на полБзу братш, еже б^ћ царских 'б сокровиЈЦЂ богатеиши и египагскаго онога препитателд житницб превосходдцее ; словеса бо господна , словеса чиста, сребро раздежено и искушено земли, очцено седморицего и сладка гортани моему, словеса твоа паче меда устомЂ моимђ ; которид сиа ? Преаисанив божественихб книгг, отђ Еладспаго љзика на бодгарскни в . Поред све магловитости и нетачности у језику може се из ових речи разабраги, чиме се Јевтимије са својим ученицима занимао, бавећи се у томе манастиру. Ту је он, судећи по овим речима, започео рад на исправљању текстова у светим књигама, преписивању старих и превођењу нових дела с грчкога језика. У овоме се манастиру Јевтимије бавио до 1375. године, када га епископи, ценећи његово знање, рад и енергију у борби за учвршћивање православља, изабраше за патријарха. (свршиће се)

') Григ. Цаиблак, Похвално слов >, у Гл. Срп. Уч. Дп. XXXI. стр. 257. М. ЊИ. стр. 269.