Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

21

се више не гледа на судбу и прошлост народа, као да је она резултат ћеФова и амбиција појединаца, већ да и ту владају неумитни закони природе. Дух модерне природне науке, да природним појавима нађе узроке да у њима гледа еманацију природних закона, да их сведе на што простију основу — материју, тај дух овладао је и моралним наукама. И данас, и ако се није успело, да се потпунце докаже, да и историским животом човечанства влада гвоздена логика природних закона, ипак, благодарећи тој научној •гежњи, имамо шире и правилније погледе на историске појаве, и не гледамо на њих као на произвољне и случајне. већ им тражимо каузалну везу с осталим појавима и потребу њихову у животу народа и човечансгва. Историја човечанства није безброј догађаја индивидуалних, неповезаних никаквом везом, догађаја, који су дело моментаног расположења нојединаца, већ низ догађаја чврсго повезаних, догађаја, одкојих је сваки узрок или последица другоме И стојећи на овоме гледишту, гледишгу каузалитета и нужности, можемо ли зар узети, да су два тако епохалиа догађаја француска и енглеска револуција — дело моменатног расположења или нерасположења и да су никли потпуно независно од своје прошлости ? Не. Оне нису дело моментаног расположења, нису произвољне и случајне, већ су припремане не годпнама и деценијама, већ читавим вековима. Француска револуција, догађај, који је срушио основе средњевековног живота и изнео на дневни ред питања, која још ни модерни век није решио, има своје узроке још у давној гхрошлости, још у установама и принципима средњевековног друштва. Револуција је била реакција противу средњевековних система, који су притискивали јевропско друштво толико столећа и помогли постанку несносног политичког облика државног — апсолутизма. Тако је исто и резултат живота енглеског средњевековног друштва и енглеска револуција. И једној и другој претходиле су велике мене у економном, моралном и умном животу ; и једна и друга изазване су не једним јединим, но гомилом узрока; и једна и друга имају клице своје у давној прошлости — у средњевековном друштву. И они, који се борише за најслободоумније идеје, и они који се заносише нај-

реакционарнијим начелима, и они, који падаху, и они, који побеђиваху у Фраицуској револуцији, величанствене су појаве — то су трагични јунани историје човечанства. Величином догађаја занет. Бокл вели за француску револуцију, да је то најважнијп. најзаплетенији и најславнији догађај у историји. И нема претеривања у овоме одушевљењу. Ко још не зна за Француску револуцију и њезине драмске јунаке — Мирабоа, Робеспјера, Марата, Дантона и т. д, Али тај велики догађај велики је не жртвама и крвавом страном својом, но резултатима својим. Он чинн еггоху у историји човечансгва, и од њега се рачуна најновије доба у исто • рији. Ко зна још колико би деценија, па и векова Јевропа престављала бедну слику кастпчнога Феудалнога друшгва, да Француска револуција није с њиме раскрстила, да му није задала удар, од кога се нпје више опоравило ? Обично се вели, да је модерно друштво уређено на са свим другнм принципима но друштво пре револуцнје, које је још живело под системима средњевековним, а које је тек револуција срушила. Али да бисмо знали које је то новине у живот јевропскога друштва увела Француска револуција ; да бисмо знали тај нови обрт живота п чиме се разликује модерно друштво од друштва пре револуције ; да бисмо знали, дакле, шта је створила Француска револуција, —треба да знамо, шта је срушила, да знамо, шта је то ггритискивало јевропско друштво и од чега га је револуција ослободила ; другим речима, треба знати прошлост историског живота пре револуције. С тога се морамо врагити у прошлост пре револуције, у прошлост, у којој леже клице система, противу којих је и устала Француска револуција. Али исто тако не можемо разумети ни енглеску револуцију, ако не будемо знали прошлост енглескога друштва, јер неуспех апсолутизма не можемо објаснити само моментаном победом пуританских солдата над краљевским ; узрок његовом неуспеху много је даљи — у самом историском развитку енглеског друштва — у распореду моћи друштвених Фактора. Зар је узрок Француској револуцији у сазиву уставотворне скупштине 1789. г., а енглеске у дугом парламенту, или у слабости карактера Луја XVI. и непромишљености Карла I. ? Зар не дежи узрок у самој кон-