Prosvetni glasnik

ституцији друштва, у историском развитку његовом, који је аисолутизам у Француској учинио тако моћним, да је поткопао све здраве основе моралног и економног живота, те је револуција била неминовна, као реакција на такво стање, у Енглеској пак тако немоћним, да је при свом првом покушају пао, наишавши на отпор народа у револуцији. Зар се може одредити моменат, кад је извршена она велика промена у Фактичној моћи појединих сталежа и она велика умна револуција или боље рећи еволуција, што је свс претходило и једној и другој револуцији ? И с тога, што је апсурдно и немогућно одредити моменат ових мсна у материјалном и моралном жшзоту, које су претходиле и припремиле духове за револуцпју, што су нијансе прелаза једног историског појава у други тако неосетне, да се не могу лако опазити, што је промена Фактичкс моћи друштвених Фактора извршена пре ооеју револуција, што је друштвени развитак у Француској и Енглеској ишао разним путевима, те и довео до различних резултата а све ово има својих клица у средњем веку — морамо, пре но што и почнемо говорити и о Француској и енглеској револуцији, бацити ма и летимичан ггоглед на културни развитак јевропскога друштва у средњем веку.

Чудновато се и разнолико мислило и судило о средњем веку. Велики Француски књижевници XVIII. в. гледали су на средњи век као на умни мрак, духовну стегу ; нредрасуде, иразноверице, и сваку неправду, глупост и злочин гурали су у средњи век. А романтичари XIX. в., у претер;шом ентузијазму за старим срећним временом, сваку глупост средњевековну облачили су у поетску одећу, и у животу средњега века налажаху своје идеале, Истина, разуме се, није ни УЗ е Д н0 Ј крајности. Критички ненристрасни суд историка XIX. в. одбацио је и ентузијазам романтичара и презирање олободоумних књижевника XVIII. в., и у средњем веку гледа једну неминовну стадију у развитку јевропског друштва Средњи век, то је век младачкога доба јевронског друинва. Као год што је младост бујна и машта влада више но разум, такво је и друштво средњсга века. И, ако у таквом друштву и буде

било заблуде и незнања, празноверица и нредрасуда, неправде и насиља, то је последица стадијума развића, у коме се друштво находи, а никако што је оно свесно тога. Сав умни, материјални и морални живот средњега века јасно се огледа у двема системама — специјалним творевинама његовим — цркви и Феудализму. Средњи век — то младићско доба јевропског друштва—најбоље ћемо знати по овим двема системама, које су обухватале сав живот његов. И једна и друга биле су нриродни облик материјалног и умног живота средњзга века ; и једна и друга не беху наперене противу напретка, но тек доцнијим животом историским постале су противник његов. Како се и у коликим размерама ширило хрншћанотво, ни]е овде место да расправљамо, већ само да констатујемо Факат, да је оно, после мучне борбе за опстанак, успело, и да оно карактерише средњи век као год политеизам стари век, и да је било носилац културе. Има, истина, културних историка, који одричу') сваку вредност хришћанству, бацајући му у грех, да је оно још у почетку свога живота, било противник напретку просвете и духа, и наводе неколико интересних Факата у корист свога мишљења. Оптужба неправична, јер ти историци превиђају очевидну истину, као што Хелвалд вели 2 ), да су и религија и црква нродукти пародне културе и у средњем веку и да онда секундарно утичу на њу (културу). Примарни извор свију установа је човек. И сувише би неприродно било, и нротивило би се и истини и историјн развића, тражити од друштва средњега века, да се бави проблемима научним; то би исто значило, како лепо напомиње Хелвалд 3 ), као када би двогодишње дете решавало проблеме из сФерне тригонометрије. Не може сс порећи истина, да је хригнћанство било носилац културе почетком средњега века, па и доцније. Оно је сачувало последњу искру знања класичних народа, да је не утули мрак незнања средњевековног друштва; оно је донело и ширило иисменост међу дивља германска племена, укротило сурове страсти њихове и нојачало осећаје хуманитета, јер и ако Ј ) Сг. ЖггеЛ. КоЊ , Си1(;иг§:еГ!с1псћ1;е- с1ег МепзсћћеИ, у чланву »Оаз ШовЈепуебеп« стр. 57. -) РгИггсЛ ^оп Н(11иоаШ , Си11иг§;ексћ1сћ(;е, стр. 438. 3 ) ТРг. НеИшаШ , стр. 239, 224, 253.