Prosvetni glasnik

5*

АСИМИЈАЦИЈА КОД БИЉА

35

ваног ваздуха. Кад се помислн да је он своје откриће у оном времену објавио кад је ГПталова флогистанска теори.ја у највећој сили владала, онда се мора његов ироналазак још више ценити. Овде морам радн разумевања објаспити, да је Ингенхаус онаква имена гасовима дао, која су бпла у тадашњој Хемији употребљавана, као: угљену киселину звао је шкодљиви или отровнц ваздух, а кисеоник деФлогистовани ваздух. Као што смо видели, он је тачно одредио, да лишће под утицајом сунчеве светлости угљену киселину увлачи у себе, а у исто време кисеоник избацује, док се у тамц процес обрнуто врши, јер се тада само угљена киселина избацује (дисање). Као што се видп, што је до сад био дознао, односило се више на опште нравило, да биљке за свој живот потребују ваздух, и само му оскудеваше још један корак, на да цео процес храњења дозна, а то Внгеихаус (1п§епћоиз8) у ствари и учини, чим се познао са славним открићимЈх Давоазијера о оксидацпји, о саставу угљене кнселипе, воде и ваздуха. Године 1796.изрече он већ пресудно у сиом епохалном делу 1 ): угљена се киселина у лпшћу раствара прп сунчевој светлости, и то тако, да се угљенпк задржи а кисеонпк истури па поље. У овој реченици достигао је Ингенхаус врхунац свог умпог открића, да му се поколења диве. Што се пак дисања тиче, он се палазио у заблуди, јер је држао да бпљкакпсеопик пз угљене киселине прима, а не, као што ;е у стварн, као самосталац елемеиат из ваздуха. Сва друга споредна ногрешна замишљања Ингенхаусова ћутке ћу да прескочим, те прелазим на испитнвања Теодора Сосира 2 ). Његова миогобројна брижљнва испитивања потврдише потпуно Ингенхаусове назоре. Пут, који је Сосир узео, не беше само квалитативан, него и квантитативан, а то много значи. Свако његово објашњење добивено је искуством и — размишљено — за закон ирокламовано. Његовим експериментимаје довољно доказано, да је угљена киселииа зеленим деловима биљака при сунчевој светлости неонходно иотребна, и да оне пропадну, ако им се угљена кпселина одузме. Он је прво измерио за свој оглед четири стручка пасуља, па пх је онда отпочео да га.ји у сгакленој кутпји, у којој су се налазили белуци, често квашени дестилованом водом. После тромесечног борављења под слободним небом у сунчевој свет') К с. ра^. 98. 2 ) Кесћегсћев сМипдиеб 8иг 1а уе§е1а11оп. Раг Тће0(1ог с!е Баиваиге. Раг18 1804.

лости његове четири биљчице тежпле су двојипом више. Његов закључак беше, да зелене биљке сав угљеник за своје тело из ваздуха црну. Кад се са свим уверно да је угљена киселпиа биљкама иреко потребна, лрохте му се да докучи у којој сразиери стоји примање угљене киселине са истовременим одвајањем и истеривањем кисеоника из угљене кпселине. Због тога је експериментовао овако: узео је стаклено звоно и у њему је одредио састав и количину ваздуха, на онда је метнуо биљку унутра, и после извесног времена гајења нашао је да је колпчина разложене угљене киселипе у кисеоник нешто мања од количине примљене угљене киселине; истурена количипа кисеоника требала је у стварп да буде нста, колика је била и примљена количина угљене киселине, али ношто је у оном времеиу волумистпчна метода непотпуна бпла, и његове су погрешке за оправдање. Доцнијпм истраживањем испаде му за руком да докаже, да при преради угљене киселине задржанп угљенпк нпје јединствени саставнп део бпљног тела, него да се при хемијском процесу образовања усисана вода с минималном колпчином пепела (соли) такођер сједини, те је због тога и тежина већа од саме примљене угљене киселине Мол и Бем опет први су видели, да се у хлороФилппм куглицама скробна зрнца налазе, али физиолошки значај овога тела оста им потпуно неразговетан. Постанак њихов у хлорофилу предузе после њих Сакс да реши. У Флори 1 ) 1862. год. изнесе он неоспорне доказе, да су скробна зрнца, која се готово без разлике у свима хлороФплним лоптицама налазе, продукт асимилационе радње самог хлороФила (стр. 185.). Овде ћу још навести први Саксов доказ, како постаје скроб. При крају клијања, када се резервна храна семена на образовање првих органа утрошила, не налази се у младој бпљци, као што се исиитпвањем дознало на пасуљу, кукурузу и т. д., пимало готова скроба; исто тако мало је шећера и декстрииа у младој биљци, јер су све ове материје за време клијања уиотребљене. Тек после овога стања наступа нраво развиће, израсту многи листови, чије безбројне хлорофнлне лоитпце скроб израђују. Питање се намеће од куда постаде скроб, кад се после свршеног клијања не налажаху у биљци угљени хидрати. Да рекнемо да су се ови простом променом у скроб претворили. За ово пак остаје једино могућно усвојпти да се скроб у хлороФилу образовао После ових нстраживања, доказа Сакс да се скроб у хлороФилним лоптицама >) 1Је1)егв1сћ4 (1ег Егдећттзе Зег пеиегеп 1Јп1;ег8исћипј*еп ићег (1а» Сћ1огорћу11. .V?. 9.