Prosvetni glasnik

НЛУКА II НАОТАВА ј

Обод се спруда нспрестанце гради и остаје у пиноу морске површнне. Деловн спрудове горње понршнне пзмеђу обода његовог и обале острва тону брже него што могу расти нежии корали, те тако постаје један канал, од све веће шпрпне и дубине, којп дела земљу, што тоне, од узвишеиог спрудовог обода. Овај канал — лагупскн канал плован је н миран, па с тога мрнарнма служи као врло повољно прпстанпште. Од рапијег прпбрежног сируда не расиознаје се сад ништа друго осим један узвишени бедем пређашњп обод његов. С тога се п назнва баријсрски саруд. Таквн су сирудови врло дугачки и уски, уздижу се из велпке морске дубине н теку паралелно са обалом. Море пзмеђу обале и снруда обично је, али не увек, исте дубине какву има п вода иза спруда У самом спруду дубина није велнка, само се местимпце уздижу делови на неколико метара нзнад морске новршиие. Лко лн место, на коме се спруд налазп, нпје субмарисска страна коптинента, већ неког мањег острва, то ће се, при позитивном номерању обале, на истн пачип образовати баријерски спруд; само што он ннје тако дугачак, п има, мање више, облик прстена, који, у различном одстојању, окружава острво, што релативно тоие. Када позитивно померање обале достпгне толпкп стунањ, да острво са свим потоне, онда се оно впше пе внди над водом, као што је случај код прстенасгог спруда, у чнјој се средини паходи корито водом нспуњено, лагуна — тада имамо посла са атолом. Атоли су новајинтереснпји коралски спрудови. Онн се уздижу усред светских мора из абисалних дубина и не стоје нп у каквој везп са суседним континеатима, као што је код баријерских сирудова. Атоли су купасти подморски бреговп, којпма стрмнина расте идући од подине ка врху, а издижу се изнад морске новршине на неколпко метара. Атолски је брег, дакле, толико висок, колика је дубина мора на том месту. Многи атоли имају врло знатну внспну. Коничнн брег на врху је зарубљен, и у среднни термпналне новршине находи се мала утолеглица од 60—150 мет. дубипеУзвишени обод нздиже се или са свим или делимично пзван границе прплива. У првом случају пмамо прстенасто острво , које образује затворену лагуиу, а у другом канале, што пробпјају прстенасги бедем, држе у вези унутрашњу затоку са отворенпм морем.

Код малпх атола прстенаста је брана врло често конгниуалиа н потиуно затворена. Што је већи атол, у толпко је већма његов бедем пспроваљнван. Дубоки каиали, што одржавају комунпкацију између мора н упутрашње затоке, променљнве су ширине. Тле лагуне покривено је кречним седнментом, н њега запљускује вода спажппх таласа. што се одбија од узвишенога обода снрудова. У лагуни успевају многе коралске Феле. Овде онде, ове граде и новеће колоније, а нема пх тамо где је вода песком пли муљем замућена, Обичио вегетација равног прстенастог острва доннре до обода лагуне. Често се па стрмој обали промаља корење од палама, а по кашто се по унутрашњем ободу острва — па обали затона виђају омање баре и мочари. Пречник атола износи 500 — 20000 метара. Котураста брана обично је уска — ширипа јој нпкад не прелази неколнко стотпна метара — и уздиже се врло мало пзнад граннце прилива. Спољнп обод прстенастог острва разликује се са свпм од унутрашњег. Овде дрвеће не допире до обале, која се благо сиушта у море. Обала је састављена из белог коралског песка и поступно прелази у подморски плато, којн се пружа на неколико стотина метара са врло благим нагибом, испрекндан уским јаругама, а лежи мало нешто ниже нспод границе одлпва. Плато се од једанпут прекида, завршујући се врло стрмпм зидом. Често је ова субмаринска надина са свим неправплна и кршевита; али редовно задржава свој стрми нагиб. На платоу успевају корали што граде спрудопе, а особато према ободу п на горњем делу спољашње стрме падпне. У дубинама преко 50 метара находп се комађе скелета изумрлпх полппа. Ови комади што се гомилају у околипи спруда, слично осулниама шљунка по кршнпм планинама, брзо се метаморфозирају. Кречњак и доломит цементпра их тако, да им се првашња, коралска, структура често не може распознати. Приликом већег одлива, велики таласп отвореног мора ломе се у близини обода платоа, а при приливу то бива ближе обалп. Што је море немирније и што су таласи већи, у толико је и ово рчзбијање даље од спољашње стране. Плато чува ниско и уско острво, што позади њега лежи, од силе снажннх таласа. Само сеизмички таласи илп таковп, којн постају пзузетно, прп јаким бурама, могу запљускивати острво и уништитп вегетацију. По старости наламашто на атолима расту закључује се, да се овакве поплаве нпсу десиле од последњих 70 — 100 годииа.