Prosvetni glasnik

КОРАЛСКИ

СПРУДОВИ

555

Често на плато наилазн вода са силном покретном сиагом. Том прилпком одваљују се велики коралски комадп, а многи полипи руше и убијају; међутим ово има и добрих страна, јер се остали делови платоа чисте, а храна у велпкој колнчини доводи, што све пде па руку бујном растењу коралског сируда. Када се већ једном образује атол, облик му се бптно не промењује услед позитивног померања обале. Атол исто тако брзо ј.асте у висину као што се море пење, а тако исто добпва и у хоризонталном распрострањењу. Растење зависи од струја. Најбрже је на оном месту, где оне највише хране доносе. За то ће онај део атола, којн је струји окрепут, у поље израсти, док нартије, што леже иза бедема, неће пикако, или само у незнатној мери. Коралски спрудови тропских мора, још од вајкадашњих времена, нривукли су пажњу и научењака п мрнара, нарочито онн у Инднском и Тихом Океану. Многи су, а нарочито Шамисо, постављали разне хипотезе, којима су се трудили да протумаче постанак ових особитих острва; алп је тек Дарвину пошло за руком, приликом свог иутовања на „Веа§1е"-у, да овој с/гвари нађе узрок н да постави теорију о коралским рифовима (1842 год.), која је носле опште примљена. Последњих година Дарвинову је теорију нападао Миггау (члан Челепџ'р-експедиције) и др. аутори, а бранили су је Дана, Бонеј, писац овог чланка и др. Теорија, коју смо ми горе изнелп, скоро се са свим подудара с Дарвиновом. Од ове она одступа само у толико, што нретпоставља да спруд може расти у хоризонталном правцу и без померања обале, а сем тога да се атол увећава са све већом старошћу. Основии припцип Дарвинов, позитивно померање обалске линије, главни је моменат горе изведене теорије о коралским спрудовима. Новији аутори о овоме предмету, а особнто Миггау, објашњавају са свнм другачије постанак високих коралских спрудовј^ Они веле, да кречне љуштуре изумрлих пелашких животиња, које се налазе у масама по новршини мора, цадају неирестанце па дно морско н ту се гомилају у облику кречног седимента. У великим морским дубинама, где је морска вода веома богата угљен-диоксидом, ове се кречне љуштуре брзо растварају, тако да се овде никако и не може накупити кречни с?дименат. На подморским бреговима и Флексурама, и У оиште на свима подморским узвишењима, која избијају из абисалних дубина, скупљају се па показанн начин кречни седименти, а пошто је овде

вода сиромашнија угљен-диокспдом, н карбонат се раствара много спорије. На овај начин постају чптави застори кречног седимента, који не само да заогрћу узвишене нодморске брегове, већ их и уздижу много више у висину, до нивоа, на коме се већ могу настапити корали што граде снрудове. Коралскнх ларава има у огромној коллчини по мору. Оне се кваче за овај кречни Фуидаменат н расту нрема морској новршини. Но ободу корали расту много брже него у средиии, јер је донашање хране много веће, те с тога на овом месту н пре достигну границу морског одлива. Иод утпцајем ветра и таласа стварају се нрсгенасте браие. Како храна прилази у много мањој мерц у унутрашњост — у лагуну — с тога се овде н развијају мн&го њежнпје Фе.ле. Пошто вода непрестанце раствара кречњак, а у лагуни опет нема корала што граде спрудове, то ова затока постаје све дубља и дубља. Растварање утнче једновремено и на хорнзонтално увећавање — бочно ширење — лагуне. На Фундаменту од коралских рушевина полипи се шире радијално ка спољашњости. Атол се увећава, прн приближно константној ширини котурасте бране. Теорија Миггау-ова одликује се од Дарвинове тиме, што она пе претпоставља позитивно померање обалске линије. Међутим она садржи у себи и једну очевидну контрадикцију, која јасно демонструје њену неосиованост. Тако, но Миггау-у, се прво: у нлиткој води креч брже скунља у облику седимента, него што се раствара, образује се субмарински брег, на чијем се темену развија коралсви спруд; а друго, кречњак се брже раствара иего што се нагомилава на оним местима где бујно не расту коралн, тако да у среднни атола лагуна постаје све дубља. Очевидно је да се ово двоје не може сложити. Вратимо се на Дарвиново тумачење. Сразмерно позитивном померању обале и атол расте. Наиред смо видели, да је код великих атола прстеиаста брана исирекидана дубоким каналима, и лако се може десити, да се дно канала — услед непрестаног трајања иозитивног номерања обале — спусти до дубине, на којој коралски полипи не могу впше усиевати. МоКне струје, које прн прилпву н одливу улазе у ове канале, што снајају море с лагуном, чисте сав седименат из њнх, те су с тога снп иеирекидно отворенц. Најзад може наступити и то, да се канали јако рашире и најзад цео бедем раснадне у известан број изолованих острва, поиамештаннх у једиоме кругу. Свако ово острвце, ако померање непрекидно траје, може постати малн атол. Често се находе такви мали атолп у кругу ноређани, као на пр.