Prosvetni glasnik

5 Г) Г. НАУКА И НАСТАВА

Малос-Мадо-Атол у маледивском архппелагу итд. Алп, ови пстн кружно понамештани атоли могу по кашто бити и мало пригегљасти или овалпи, а то је случај ц са малим, секундарним, атолима, из којнх је цео котур састављен. Оријентација им је пстога правца, као и код целе групе, што опет тврдп, да од морских струја зависи облик атола. У оппм тропсккм областима, где се обала спушта, налази се иелики број прпбрежних сирудова и атола, који се састоје из кречњака, претвореиог у доломит. Не смемо узетп да је позптивно померање обале, на основу кога постаје спруд, задесило све делове еветскпх мора у истоме размеру; већ морамо претпоставити, да су померања локалпа п да их производп ограничепо спуштање морског дна. Геолошка грађа обала југозападче Индије и североисточне Аустралије, које су окрепуте тамошњим великим областила коралских спрудова, указује доиста на тонуће — локално нропадање земл>ине коре. У овим областима где се земљиште спушта, уздижу се сада огромне стрме субмарннске кречпе нланине. Прибрежни спрудови п групе атола сноменнци су утонулих обала н брегова. Геологија нас учи, да су и у ранијим периодцма земљине исторцје коралп живели и да им је жнвот био од нриЈИке исти као и код данашњих корала. И у раннјим добима образовалн су се коралски спрудови, те можемо ишчекивати да су неки од њих услед осцилација пзбили на површину мора. Да бисмо сазналн какав су од прплпке облик кмали тп стари, исушенп коралски спрудовч, претпосгавнћемо да се, ма где па земљиној кори, издпгну из воде данашњи спрудови, и то због негатпвног померања обале. Морско огледало пада, а изнад њега уздиже се све више врхунац нрибрежног спруда или атолског брега. Њшослетку море напушта и дубине између спрудова. Исушено земљиште сада има облик таласасте површнне (пређашње морско дно), са кога се уздижу впсоки и стрмн брегови. Брегови су ови кречни или доломитски, и не ноказују у свом саставу на трага слојевитости пли друге какве структуре. Траг коралске структуре ретко се кад у њима налазп. Због варпјација у температури, стена пуца по површини. У постале пукотине увлачи се смрзнута вода, која одваљује велике комаде. Вода што при свакој капи кпше преструјп преко стена, раствара н испира, особато у дубљим деловима старога спруда. Бостају пукотиве п јаруге. Облутак се

гомила у подини брега. Распадање и испирање преобраћа цео спруд у кршевиту масу са стрмим п изупченпм врховпма и гребенпма. Брегова ове врсте доиста и има. Они су састављени, као и рецентни спрудови, делом из кречњака а делимице из доломита. Мз једног др. Фреховог састава, што мигаје писац на потпуно расположење ставио, ја узимам да се први трагови коралских спрудова јављају у силуру, опи се находе у доњем силуру у провинцнјама ИсточногаМора; у горњем снлуру Готланда н Христијанпје, у Венлоклимстону н у зонп Е 2 у Чешкој. Ови су спрудовп врло незнатни. Много моћније развиће достпжу спрудови у девонској Формацијп. Девонски спрудови находе се у источном делу јужних кречних Алпа, и то у већем распрострањењу и моћностп, а тако исто п у АјФелу, ВестФалији, Моравској, Белгији, на Харцу и другим местима. У близпнп Брпстола налазе се риФови, који одговарају карбониФерском кречњаку. Највеће развиће достилсу корали у Европи за време тријаса. Велики део северних п јужних кречннх Алпа састоји се од трпјаских коралских спрудова. Па и у јури у областима кречних Алпа, н. нр. у Салцкамергуту, образовали су се спрудови. Кретацејској Формацији припадају спрудови госавскпх слојева, премда се, морамо додатп, ту нису градили прави риФОви. Најзад и за време терцијера стварали су се коралски спрудови. Из свега досад поменутог излази, да су се коралски спрудови образовали од палеозоичких доба па све до данас. Веома је интересна студпја геолошке грађе ових старих, нсушених спрудова, чију је унучц^ашњост ерознја открпла. Најлепши остаци коралских спрудова јесу трпјаски доломитски брегови јужне Тиролске, с тога ћемо разгледати геолошкн састав ових планина. Источним доломитима граница је са севера широка долина Драве. Од извора Дравина граипца иде ка западу до долине Еча, код Мерана. Одавде она скреће на југозапад до језера Идро. Јужна се граница пружа од Лаго ди Гарда у правцу исток-северо-исток. На истоку и западу „доломити" нпсу оштро омеђени, већ нрелазе у источније гезр. западније делове јужних кречних Алпа. Планине ове испуњавају један залив, који се увлачи с југа у централне Алпе. Боценски порФирски плато делн овај залив у две полутине, источну и западну. На источној страии од поменутог платоа тријаски спрудови достижу највећу моћност своју, а овде лежи и највећц врхунац доломита.