Prosvetni glasnik

0 ГОРКЊУ, ЛИСАЊУ И СВ8ТЉВЊУ

друггга телима, правећи граднва, која назнвамо органским, пз којих не само да су саграђена сва бпљна и животињска тела, него у којима су још везане н оне силе, које се ослобађају прплпком дпсања. Нпјважнпје суистанце за храну биљака и животпња, бпло да се употребе за грађу њихову, било да служе као извор снаге, јесу према том производи бпљнога зе.]енпла, хлороФпла. Другпх органских матернја за храну, сем оннх које су пропзведене у биљној ћелпцп, нема. Ну ми не употребљавамо биљке п њихове пропзводе само за храиу, аего и за произвођење светлостп п топлоте, п као извор снаге за покретање машина. Снаге, које се ослобађају прп сагоревању органскпх тела, јесу дакле у пеку руку везапи зрацн супчапн. Према томе зраци сунчани су једино наше пзвориште снага — ако пе узмемо у рачун сумњнве силе скрпвеие у земљиној утробн — н биљке нагомилавају само један, сразмерно иезнатан, део њпхов. С тога је лако појмљпво, зашто су дрво и угаљ веома драгоцено благо, нарочнто у данашње доба развпјене индустрпје. Ну пошто ће се камени угаљ, тај дар давно мпнуле ирошлостн, кад тад утрошити, настаје иитање: пмали осем биљака још п других каких прикупљача сунчаних зракова, те да бисмо могли мимо њпх справљатп светлост и тонлоту ? Сунчани зраци, који нечујно раде у зеленпј ћелици бпљној, рађају и ветар и водене вале; оин подпжу нз свеколнкпх мора водену пару у планпнске висине. Кад бура у своме беснилу дрвље ломи, зграде руши п лађе дроби, кад се снежне лавине и воденн слапови у амбис сурвавају; онда су се игте силе разограле, које ветре наше станове, које хране наше изворе, које красе наша поља и ливаде, и које су и иас у живот разбудиле. Кад покрећемомашине ветром и водом, тада је прави покретач, иозади њпх, сунце. Ну ветар је непосгојан а иодене снаге нема \вев тамо, где би бпла потребна, нитп се могу ове силе преносити као дрво и угаљ. Али у новије време научише људи да преобраћају рад механички, дакле, и онај шго га врше ветар п вода, у — без мало — исту количину електриие, а ову можемо по вољи свуда спроводити, претварати је у топлоту и светлост, па опет у рад механички. Динамо-електричне машине, покретане вегром и водом, и електричнн акумулатори могу пам дакле заиста замепити биљке за поменуте сврхе. Ну ма колико да је оправдаио надање у успех науке п технпке, да запрегну у службу човсч;,у веуиочребљене до сада сунчаве спле, и да вила, а полоћу електрвне, врше механичке ра-

дове II производе топлоту ц светлост, ипак не смемо да будемо за сада одвећ сангвннични; а што се тиче хране, бићемо увек упућени на биљни свет. Један од најподеспијих извора за светлост, п топлоту јесте светли гас. Он се састојп, у главном пзводоника (Н), угљен-моноксида (СО), метана(СН 4 ) п етилена (С 2 Н 4 ). Овај посдедњи саставак распада се при горењу најпре на угљеннк (С) и на метан (СН 4 ). Кад притиче светломе гасу, који гори, довољно кпсеонпка, тада ће бити производи сагоревања вода (Њ.0 и угљена кпселипа (СО,), и прп том се развпја највише топлоте. Алп кад је притицај кпсеоника оскудан, онда неће одмах да сагори угљеник, који се из етилена издвојио, него ће најпре да се усија, а то је погодба за јаче светљење пламена. То се може врло лепо посматрати на Бунзенову жишку (бренеру), Оно што у гасноме пламену светли, то је дакле усијани угљеник. Од гаснога пламена не разликује се, по суштпни својој, ни иламен свеће, уља, дрвета; само што се код овнх последњпх истом при сагоревању развијају из горпва горљиви гасови, услед тоилоте која при том постаје. С тога ће се у затворену простору, где се све већма смањује количина кисеоника, пре угасити пламен свеће, него ди гасни пламен, као што се то огледом може доказати. Нламен се састоји, као што је поменуто, пз гасова који горе. Пламена неће бити кад сагоревају тела у чврстоме стању, као н. пр. гвожђе. Овака ће тела само да се успјају. Као гвожђе тако и угљеник није исиарљив. Ну угљеник гради с кисеоником двојака гасовита једињења; кад је притицање кисеоника обилно, угљену киселину (С0. 2 ), а кад је количина кисеоника недовољна, угљен-мопоксид (СО). При даљем притицању кисеоника сагори и угљен-моноксид. Први је гас (СО) горљив, а други (СО г ) није. Иорцуланска плочица, која се у пламену одмах нагарп, оста ће чиста, кад се подржи изнад пламена. Куд се деде угљеник? Нламеи је окружен једним плавичастим омотачем, који је састављен из угљен-моноксида који ту сагорева; ту на површинд пламена оксидпше се (у СО) онај угљенпк, којп се у унутрашњем пламеиу пздвојио из етилепа. Оно што код обичнога пламена светли, са свии је исто што светли и код електричне светлости, т. ј. усијани угљеник. Кад бисмо удалили етилен из гаснога пламеиа, или кад се етилен не би разлагао при горењу, тада не*бн пламен ни светлео, нити би давао чађ. То бива, кад гори гасни пламен под стакленим звоном, дакле у простору кисеоником сиромашноме; ту ће светлосна моћ његова све то више опадатн. Према томе два су противна случаја, кад гасни 72*