Prosvetni glasnik

5ћ0

НАУКА И НАОТАВА »

иламеи пс свотлп: 1. кад је одвећ обпдац прптнцпј кисеовика, те ослоб ђееп нз стидена угљсник одмах сагори, 2. у хдадноме пдамену, при недовољном притицају кисеоника етиден се и не распада, те не осдобађа угљеник, од којега завпси светљење пдамена. Кад метнемо дрво па усијани угаљ, па неће да гори, ми дувамо у жар; тиме уносимо већу кодичииу кисеоника; ну кад се јаче дува у пламен свеће иди гаса, они ће се угасити; узрок томе није као што се често наводи, што је се пламен охдадио, него што је ваздух истиснуо гасове који горе. Да прегдедамо у кратко појаве еагоревања дрвета и угља у обичпој пећи. Камени угаљ заналићемо, кад подметемо дрво, артију и друга дако заиаљива теда, т. ј- сунстапце које се западе на пижој темиератури него камени угаљ, н које својим сагоревањем процзводе топдоту, потребну да се запали и камени угаљ. Тела која се узајамно једине, не чине то у свима приликама. Тако н. ир. хдор се једини с водоником па обпчној температури само у светлости одређене каквоће, а угљеник и његова .једињења сагоревају само на одређеној температурп. Кад се затворе сва вратанца на пећи, пошто се ватра у њој запали, престаће горење, јер иема кисеоника. Ну познато је, да се онда ватра доше гори, кад се вратанца за дожење широм отворе, док су вратанца за пепео затворена. Шта је томе узрок? Сагоровањем дрвета и угља у отвореном простору нећемо никад добцгн тако живахну ватру као на огњишту; то је с тога, што у првоме случају нема промаје, т. ј. ваздунпГе струје. Како постаје промаја ? Нека одређена заиремина ваздуха има своју одређену тежину. Загревањем шири се ваздух, т. ј. његови се молекилк размичу, и пста запремива имаће сада мању тежииу. Кад бисмо ову запремину загреЈаног ваздуха омотали неким врло лаким омотачем, те спречнли хлађење, она би ее нењала у незагрејаноме ваздуху, сдично пдути која се иотоии у воду. На овом принцииу бејаху основане прве ваздушне лопте, што их ире 100 годииа сагради МоиголФије. Ако ће дакде да буде иромаје у иећи, онда мора ваздух горе у димњаку да буде лакши, од онога у простору где се ложи, из којега струји ваздух у иећ. Прн отвореним вратима за ложење, жаром из иећи јако се загрева и шири ваздух, који има да струји унутра, п тим Је престада погодба за промају. С тога је иојмљиво, зашто се иомоћу врата за иепео боље може управљати ватром у иећи, него ли вратима за ложење. Нређимо сада на разматрање иојава дисања.

Дисаљс се састоји у сагоревању угљеннчних градива живих створова; снде које се прп том процесу осдобађају, врше унутрашњи п спољашњи рад у биљкама и животињама. Ну међу тим се само један део сила, ослобођених ресиирацијом, преобраћа у рад на начпн еама још посве загонетан Код парппх машина то бива гако, да се водени модекили великом снагом разгоне кроз етар који заједно с њпма треперп, и ударајући о клии, покрећу га. Алп на који се пачнн наиопске сиде, ослобођене днсањем, нретварају у рад — нарочито у телу жпвотињ "КОм, још не знамо. Ну н?јвећи део овнх ослобођених сила ие јавља се као рад, него као топлота, а кашто и као светлост. Као пример за ову посдедњу појаву ваља помену ги бубе свитце (^атругГз посШиса) и прњадљнво дрво; код ове носледње појаве не светли дрвено влакно које се распада и трули, него живе гљивице што су на њему настањене. Сличиу појаву имамо кад светди уетојано месо, па и светљење мора иостаје такођер процесом дисања неких организама што у њему живе, као што су МосШиса тШапз, Ругогота §1§ап4еит и т. д. Цропзводп сагоревања продисаних градива јесу, као и код потиунога сагоревања, вода н угљена кпседина. Мене, кроз које нродази белаечевина нретварају^и се у мокраћну супстапцу или уре, још су нам непознате. Градпва, што нх бпљке н жпвотиње троше на дисање, порекдом су сва без изузетка из зелене биљне ћелице. Ношто се ирво потроше оне храњиве супстанце, које су у каналу за варење растворене и у крв иренесене. долазе на ред оне, које су иаслагане за време изобиља у впду сала. Одрастао човек истурује дневно 3—400 грама угљеника у издпсатој угљеној кнселини. Сличну удогу, као садо у телу животињском, врше у бпљкама и у бесхлорофилшш органима биљним т. зв. резервна градива. У семену које клнја нродишеч се ио тотову подовина резервних материја. И осветљена зедена ћелица дише, ну она сама справља себи градива за дисање; то она не чини само кодико је њој нотребно, него у несразмерно већој кодичинц. Дању се дакде у зелеиој биљној ћелица и ствара и раздаже угљена киседина; у заклону од светлости нди ири недовољном осветљењу врши се само први посао, т. ј. грађење СО г дисањем. Како се снабдевају биљке и животиње кисеоником потребним за дисање? Појмљиво је да ће то да буде раздичито ирема томе, каква је грађа, какав је начин живота у дотпчне врсте, нарочито да лн иста узима потребан јој кисеоник из ваздуха илн из воде. У овом последњем сдучају не