Prosvetni glasnik

о горењу, диса узпма се у рачун онај кнсеопик, који је хемијски везан као саставнн део воде, него само онај што јс у аој растворен, те се кувањем може из ње изгонитн Површином својом узимају кисеоник сви органмзми просте грађе и свеколике хндрофите, као и они делови сухоземних биљака, којн нису одвише масивни; овн су снабдевени нарочитим отворима! за дисање, порама. Код сухоземних животиња сложенпје грађе то бива илућима, камо се имају уврсгити у ширем смислу и трахеје инсеката, а код правих водеиих жинотиња н.а шкрге. Плућа су састаиљена из веома разгранатог сплета ваздушних цевчица, којима се најситнпји огранци завршуЈу гроздастнм мехурићима, око којих се обмотава сплет капиларнпх крвних суднћа. Удисани кисеоник прелази диФузијом у крв, где га везују крвна зрица, која, пређе тамна, сада се јасно црвено обоје; она га разносе у разне делоие тела, да га тамо употребе за грађење угљене киседине. У противноме правцу бпва дифузија угљене киселине. Ирвна зрнца могу још да упију и моноксид угљеника (СО), н када то учпне постану ненодобна да вежу кисеопик; с тога је жпвот у опасности, кад се удпше ваздух у коме пма иоменутога гаса. Ну како улази ваздух у илућа? Простим отварањем уста и носа то не бива. Плућа представљају као неке мехове, у којих су дувари у неколнко иокретни. При удисању раширимо груднп кош уздизањем ребара и угибањем пречаге, дијафрагме. Тим се прореди ваздух у плућпма, према спољпем ваздуху који је гушћи, и с тога се просто утисне нека сразмерна количина спољнога ваздуха у нлућа. Противно бива при издисању. Трахеје су веома разгранате ваздушне цеви, које продиру кроз цело тело пнсекага, и тако неиосредно снабдевају органе кисеоником. Шкрге су као нека обрнута нлућа, погопљена у воду која пма у себи кисеоника. У води без кисеонпка удаве се, угуше се п рибе. Ну ипак могу животиње са шкргама прплично дуго да живе у влажном ваздуху. Вода садржи на обичпој температури око 2 запреминска ироцента ваздуха, од којих сам кисеонпк изпоси 33°/ 0 . Према томе је појмљнво, да плућа могу за једнака времена и при једнакнм другим погодбама да унесу у крв мпого више кисеоника него лн шкрге. С тога је процес ресиирације у животиња са илућима у опште много пнтенсивнијн него ли у шкржних животиња. Код ових последњих мења се топлота унутрашњих оргаиа у сразмерно широкпм границама према температури сиољне средине, с чега их називамо хладнокрвнима. Боље бп било да се назову промењљиво-тоилима. Ну има их и међу онима, што дишу у ва-

.у и светљењу 56 1 здуху, с крвљу ироменљиве тоилохе. Или су то веома троме живогиње спорога дисања, као што су рептпли и амфибије, илп пак животиње које као иасекти — ма да пропзводе много тоилоте, опет и губе много својом сразмерно великом иовршпном тела. У добро насељеноЈ кошнпци претури кашто температура преко 40° С. Код мрмота спадне дисање за време зимњега сиавања на 1 / 30 онога у будноме сгању, п нрема том у пстој мерп опада и темиература унутарњих органа. Оргаиизми просте грађе примају кисеоник само спољном површином њихова тела. На истп начип дишу у неколико и ,више" животиње, само ако им је новршина иробојна за кисеоник. Код човека једва да има значаја дисање кроз кожу, кад се упореди са дисањем кроз плућа. Друкче стоји та појава код жабе, која се не угуши у води покривеној леденом кором; шта више жабе могу да живе још неколико дана пошто нм изваде плућа. Вредпо је знати како се унуграшњост стабла у дрвета сиабдева кисеонпком. То бива делимице у попречном правцу кроз лентицеле, а делимице иомоћу воде која струји од корена ка лпшћу, и у своме току пздаје опа растворени ваздух ћелицама стабла. Слични одношаји, куо што су између животпња с плућима н онима са шкргама, јесу и између сухоземппх и водених блљака; код првих је дисање много јаче него ли у водених биљака. Почем н биљке дишу, то и оне производе топлоту, која се с разних узрока само у ређшн случајима може непосредно да докаже. Тако н. пр. гомила јечма кад клија, загреје се тако да се може упоредити с ројем ичела. У неким цветовима температура може знатно да се повиси, тако у цветноме клииу коЈлаца (Агит шаси1а1иш) за више од 20°С. У унутрашњости дрвепога дебла температура је час виша, час нпжа него ли на површини. То је условљено делимице спорим провођењем топлоте кроз дрво, а делнмице због воде која се кроз стабло пење. Кад се V воду потопи животиња која дише па плућа, она ће дотле живети, докле се не иотроши већим делом кисеоник поиесеп у плућима и у крвннм зрнцима. Ограиичени простор, у коме се нека жпвотиња угушила, са свим је или без мало слободан од кисеоника. Од ирактичне Је вредности знати, да се свећа и гаснп пламен угасе, кадсеумањи хшсеоник у ваздуху да буде 12—14 °ј 0 односно 7—8 °ј 0 . Огледом се може доказати, да ће под стакленим звоном свећа да се угаси, док ће белп миш још да се живахно креће у њему. Горење ће да буде у толико живље, што је ваздух богатији кисеоником. Кад спустимо у боцу, напуњену кисеоником, један ивер који твња, он ће