Prosvetni glasnik

563

Други члан (Оез(;а11;) испуњен је највише описом панораме, која се види са копаоничких висова. Том приликом се многа места рђчво пишу, а Оуво Рудиште (г. Гец редовпо ппше Субо = сухо) и етимолошки рђаво тумачи, (јер рудпште није баш = ЕггапвШ!", Всгцлуегкј. Висину овоме одредпо је писац апероидом, на 2030 м., али га погрешно сматра за највећи вис у Краљевини Србији, (јер Миџур нма 2186 м.). Скица карте Копаоничкпх висова у размеру 1:450.000, коју је г. В. Гец својој расправп приложио, има за циљ да разори „сПе Мзћеиде Уогз1е11ип§ уоп етет Р1а1;еаи^ећ1г§е ос1ег 2\уеЈ КеЦеп т ^ Т >Ј\\'". — Шсћит^ ап с1егеп ШаМ \У1Г сће \\ЧгкНсћкеИ; ејпег ТЈтгапсЈипд' ее^еп, луе1сће уоп вЈитрГеп 61рГе1п ипс1 тесЈп ^еп 2 \\л8сћепгискеп ЈЈећМе!; л\1гс1 ипс1 ете уе^еШшпзирр^е Ми1с1е, <1еп „ећепеп Кораотк® итгЈеМ. Право да кажемо, мп неразумемо, у чему је овде гшшчева заслуга, јер се Копаоник ни до садн није замишљао као једаи илато, нпти као две упоредне планпнске вериге. Али да на Коиаонику има мпогих коса, заравањака и нпзова од врхова, то остаје истина и после г. Гецовог „разорења» досадашњих представа о томе џпну међ српским планинама. Са трећим чланом (Оев1;еЈп ипс! Вос1еп) г. В. Гец је заостао далеко и иза онога што су још Француски геолози пре 50 год. написали, и ако је, вели, био срећан те се могао користити и неком непубликованом геогностпчном скицом Копаоника. О томе ће се ласно Јверити сваки, коме је литература о Копаонику позната макар мало боље но што је позната ученоме немачком проФесору геограФије, који ово незнање не може, ама баш никако, да накнади познавањем неких, свакоме не доступних, архивских докумената. Оно мало што је он рекао огеологији Копаоника и о његовим рудиштима, рекао је тако нејасно, а често и нетачно, да би боље било, кад би се геограФИ, са оваком спремом, сасвим уздржали од излагања геолошког и минералошког састава једног предела, баш да исти и није пре њих за науку задобпвен. Поред тога што раније утемељачке радове својих иретходника не познаје (а по негде се чини да их не познаје), г. В. Гец има неку наклопост да се хвата за ситнице, да им противречи и о њима нека своја важна мишљења и нроналаске истиче. У томе је погледу код њега најгоре прошао покојни Панчић, чије је предавање о Копаонику прилпчно копирао, кад је своју расправу састављао. Тако на пример, на Панчићеве речи, да Јошаничка Бања има 76-78° «и по томе је најгоплија вода у Еуропи, која себи нема равне до Врусе у Малој Азији«, г.

Гец примећује: »зо ћаћеп \\аг т Угапвка Вапја зМНсћ уоп Угапја Ј ) ете ТетрегаШг <1ег СЈиеПе уоп 77 — 80° уог^еГипс^еп". На ово ћемо му ми приметити , да је Панчић опо рекао десет година пре но што је Врањска Бања цивилизованим људима постала доступна, те да сс може избрисати онај знак(?) што га је Ами Буе за температуру псте Бање ставио. Па ипак се г. В. Гец више од 10 год. задоцнио да пронађе — и то не тачпо — топлину врањских извора; јер је већ шеФ санптета српског окупационог корпуса г. др. Л. Докпћ, 10. септсмбра 1878. год. мерио темнаратуру разних извора у Врањској Бањи, и нашао да варирају од 56,25° С. до 88 75 С. а не само у онпм грапицама, које је г. В Гец поставио Други покушаји оригиналности, на рачун Папчићевих дугогодишњих испитивања и проматрања, учињепи су у последњем члаиу расправе, гдс се говори, и то не багп сјајно, о вегетацији, о Ф.ауни и о водама на Копаонику. Међутим, општа карактеристика оне вегетацпје мчого је боље представљена у Панчићевом оригиналу (Копаонпк и његово подгорје) него ли у овој копији. А да су Панчићеви спецпјалпи наводп у Флори Кнежевине Србије арва и неиоколебима основа за правилно схватање поменутс вегетацпје, о томе нас неће разуверити ни најпретенциозпији оппс једног шпацира ма ког било немачког геограФа. За Фауну Копаоника Панчић је измеђ осталога тврдио #да пада у очи велико сиромаштво птица 11 нарочито певачица, а г. Гец мисли, да ће и ових бпти мпого, јер би иначе тамо много мање било и грабљивица. Човек, који је на Копаонику 16 пута боравио, 20 година спремао монограФију : Птице у Србији, и наштампао је 22 године пре но што је г. В■ Гец код Гобеле видео неко.шко очупаних пера од неке орлушине, знао је, сигурно, шта је о тамошњим тицама рекао. Без његових проматрања не би немачки геограФ могао нроговорити ни онолико речи, колико је о Фауни Копаоника проговорио. Сузбијајући Панчићево мишљење да бујна вегетација Копаонпка долази „највише од небројених вода, које по вечито росним Копаониковим висовима извиру и његове стране натапају«, г. Гецу се десило, да је један део овог цитата погрешно превео, па се на ту погрешку, веселник, још једном повратио и пропратио једним „вициг« ускликом и једном досетком: да би Панчићево мишљење тек ондамогло Ј ) Врањска Бааа ннје јужно од Врање, већ источно ; чак је и за који степен померена у северовсточиш квадрант. Оволику омашку смео је данас учинити Немац — картограФ, који у својој ревности и иедантности мисли, да му ваља поправљати и на брзу руку, а за привремену војену потребу састављену ратну скицу (бегћјзсће ТЈећегвкћ^розШопвзкјгге) која јавности није нц предавана.