Prosvetni glasnik

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

жава није проповедник истине. Запад је зато и развио законитост, јер осећаше у себи недостатак унутрашње правде. — Москва негује руску мисао — Петроград је забаван са својим патриотизмом. Види се, да је то за њега ново дело, и као што увек бива с иностранцем, кад жели да покаже Д а Ј е руски, Петроград претерује (пересаливаетљ). 0 ЗапсЂре^егзћиг^ег-и, сетите се свог имена добровољно вам даног, и погледајте, не утврђује ли вам патријотизам за вама значај неруског града?... — Код западних народа на свпма појавама друштвености лежи печат државе; нема простотс живота, нема слободе. Свуда спољашност, условност, извештаченост. — Руски народ није народ, већ човечанство; као народ јавља се он зато, што је окружен народима с искљј чиво народним смислом, па вато и човечанство изгледа код њега као народност. Руски народ је слободан, нема у себи спољашњег државничког елемента, нема у себи ништа условно. — Сав значај Москве лежи у јединству и целини Русије; значај Москве је значај и целе Русије. Тим се тумачп много и све битно.® Према западу односи се К. Аксаков с највећом антипатијом и не нада се од њега ничему добром. Руски је парод једини представник идеје општине, коју је имао још од незнабошких времена и коју разви и утврди у њему хришћанство; с идејом општине свезана је идеја праве човечности. Запад је представник принципа личности, која је извор зла и лажи; зато је све, што твори запад, лажно и садржи у себи клицу зла. Тим злом заразио се вишв сталеж у Русији. РеФорма Петрова искварила је, дакле, руски живот, па зато је К. Аксаков и осуђује; она га је покорила јевропским идејама и реду, идејама ненационалне „государственности«; треба се вратити натраг, старим принципима московске „Русије". Запад је труо и морално гњио. Оне који нођоше за њим, К. Аксаков назива публиком, оне који осташе верни старим начелима — народом. »Беше време, кад у нас није било иублике, нише он. То је било до оснивања Петрограда. Публика је чисто западна појава, и била је уведена код нас с разним новостима. Створила се она врло просто: један део народа одрекао се руског живота, језика и одела, и начинио публику, која исплива на површину. Та публика и одржава непрекидну везу са западом, поручује оданде свакојаке материјалне и духовне украсе, клања му се као учитељу, узаима од њега своје мисли и оеећаје, плаћајући му за то огромном ценом: зременом, савезом с народом и истином мисли. Публика се јавља над народом, као

567 неки његов привилегован израз, докле је она у самој ствари кварење идеје народа.« Та мисао избија још јасније из ових редова: „Публика поручује иза мора мисли и осећаје, мазурке и полке, народ црпе живот из свог рођеног врела; нублика иде у немачком оделу, народ у руском; у публике су париске моде, у народа његови руски обичаји ; публика (бар већином) једе мрсно, народ посно; публика спава, кад је народ већ одавно устао и ради; публика ради (највише ногама по наркету), народ сиава или већ устаје, да поново ради; публика презире народ, народ опрашта публици: публици има свега 150 година, а народу их ме можеш избројати; и код публике је и злато и блато, и код народа је и злато и блато; ну у цублици је блато у злату, а у народу је злато у блату; у публике је свет (топс1е, балови итд.), у народа је скуп. Публика и парод имају епитете: публика је Ђ иочтеннЂишал , в а народ — „правосдавнмм. ® Таку идејализацију народа стара се Аксаков да нађе и у старом епосу ; за њега не беше важно питање о исторнском склопу епоса, о саставним му елементима, о развоју и нроменама, већ о његову нацијонално-символичном значају; витезови Владимирова кола не беху толико предмет историскоетнограФског тумачења, колико представници социјално-моралних теорија у оном духу, како је прошлост поимао Аксаков. Тим се начином могло пропићи у најдубљу битност народног стваралаштва, само што плод тог проницања беху Фантастичне слике старог руског живота и појезије. Такав начин тумачења огледа се у примени шелинговске теорије на изучавање руског епоса проф. Безсонова, и донекле у историском тумачењу билина проФ. Ореста Милера. Тумачење билина нривлачило је к себи прве руске етнограФе и родило је препирку о руском епосу. Посматрајући све ближе старе „билине", и подилазећи им с разпих страна, научењаци откриваху све нова и нова питања. Ишло је о тражење битних својстава руске народности. У Илији Муромцу требало је показати прототип руски. Узимајући, да се нод иројима билина крију стихије, тајанствени символи и алегорије, могло се доћи до резултата, до каквих се хтело. Они се учинише сумњиви Стасову, и он постави своју источну теорију о пореклу руских билина, која изазва (1868. год.) читаву паиику у ученом филолошком руском свету. Задржим т> се на њој, као на крајности. Спасов одбацује сваку мотућност митолошког, алегориског, па чак и историског тумачења билина, и удара на 78*