Prosvetni glasnik

КРИТИКА И ВИВЛИОГРАФИЈА

566 народности он има онаку исту засдугу , као и Буслаев. Изучавање народних предања морало је повести дубљем изучапању старије књижевности. По тврђењу Јакова Грима, народни мит толико је некад продирао у живот и литературу, да му се трагови могу наћи у најразноврснијим књижевним производима; руски научници , руковођени том мишљу, стадоше такође тражити и нађоше трагове народне појезије у случајним изразима летописа или старих поука, у мотивима дрквених животоииса и т. д. У том правцу ваљало је радити. Осим тога тежња за дубљим изучавањем старе писмености имала је другу чисто књижевну побуду: Крајем 1840-тих година завршио се критички рад Белинског; загушљива атмосФера, која наступи у то доба и почетком 50-тих година, онемогуКила је даљи рад у том критичком правцу (отвлеченнохудожественнал и отвлеченно-сошалвнал теорја); иу ипак се осећало, да је критика 40-тих година учинила свој посао и да нова књижевна и друштвена питања траже одговора. С једне стране, требало је одређеније поставити друштвено питање и у том правцу, још за живота Белинског, сташе делати Валеријан Мајков, социјалистичко коло краја 40-тих година, и доцније, критика „Современника"; с друге стране, осетила се потреба историског објашњења руске литературе, коју не могаху задовољити резултати, до којих дође Белинскиј са свог чисто-естетичног гледишта, не узимајући са свим у обзир читаве периоде старе, до-петровске писмености. Уметничка критика четрдесетих година не знађаше те епохе руске књижевности, игноришући је, као време грубог незнања, и то не само она, већ и ондашње учене специјалисте пролажаху ћутке поред историских јој и појетских страна, извлачећи из ње само црквену археологију. Нова наука морала је запазити, да и XVIII. и XIX. век траже, осим естетичне, још и другу, историску меру: јер и ако сви покрети друштвеног живота не достижу уметничког израза, они имају ипак своје животно историско значење; гомила производа у вњижевности, поред којих с немаром пролази естетски критичар, има велику важност за историју образовања друштвеног живота, морала и најинтимнијих покрета у социјалном развићу; она може објаснити и процес растења уметничког осећаја и схватања. Ако историчар тражи у литератури не само развиће уметничког стила, већ и историју саанања, мора раширити круг својих изучавања и обратити се у у опште литератури, да јој скупи и иснита појединости. Зато историски метод код Руса није могао мимоићи у књижевности читаву стару до-

петровску писменост, т. ј. читаве векове народног живота, јер се ту морао донекле одлити нацијонални карактер. Само што у том неки научници дотераше до крајности; литература после Петра, развивши се под јевропским утицајем, није будила њихове пажње, као чиста имитација; нацротив највећег интереса заслуживаше она књижевност, што беше оскудна по обиму, неизрађена Формом, наивна и првобитна, иу запечаћена народним стваралачким духом, која припадаше читавој народној маси, казујући осећаје јој и идеале. То је била народна појезија и народна писменост: ту беше одјек народнопесничког духа, ту га је ваљало тражити и објаснити. У том правцу започе се рад. Треба само поредити неку историју руске књижевности за време Белинског с данашњом, да се види, како је много на том пољу урађено. Опис и издања старих рукописа, апокриФа, и других споменика старе књижевности попуни читав пре тога празан простор ; изучавање рукописног градива изменило је са свим појмове о старој руској писмености; наука откри у њој богату струју народног песничког садржаја и читав низ књижевних споменика, који беху или потпуно народни или стајаху у тесном одношају према народној појезији. Научни радови на том иољу проФ. и академичара Н. С. Тихонравова (рођ. 1830.), који даде огроман материјал из старе књижевности и народних умотворина у својим „Летоиисима* , тумачећи пх критички и доносећи расправе из пера таких научењака као што су Афанасјев, Соловјев, Костомаров, Забјелин, Викторов и т. д., па радови самог А. Н. Пиаина на књижевности старих народних приповедака, рукописа и апокриФа, као знаменита му магистарска дисертација: »ОчеркЂ литературнои исторш старинннхг пов^стеб и сказокЂ русскихљ" (1857.), па »Ложннл и отреченннл књиги русскои старинн" (1861.) и т. д., па научна испитивања проф. А. А. Нотљаревског (1837.-1881.), проф. А. А. Потебње (1834.—91.). В. В. Стасова, П. А. Лавровског (1827.-1886.) и т. д., успоставише историску везу међу старом и сувременом народном нојезијом и предањем, и међу допетровском писменошћу и новом литературом, унапредивши руску етнограФију. Удубљивање у прошлост створило је у Русији нарочиту партију, која је подигла у идеал московску централизацију. То беху словенофили. На главном им, типичном представнику Конст. Аксакову (1817 — 60.), задржава се Пипин најдуже. Као карактеристику Аксаковљевих мишљењаоруској старини и »петроградском периоду, навешћемо неколико тврђења ; „Руска историја има значење светске исаовести. Њу могу читати, као животе светих. — Др-