Prosvetni glasnik

569

да је мпло општила с другим народима, да јо имала сиромашну, мало те не само црквену писмеиост, и да је, оделивши се рано од католичког запада и литературпог му садржаја, створиласвој искључан предео песничких предања; међу тим новија испитивања открише трагове културних утицаја и општења, и показаше путеве, којима уђе гомила туђих предања у Русију; тим пачином пређашња митологија и „појетски погледи" руског народа посташе плод учено Фантазије. Из оног што пре изгледаше прастаро, једино руско, појави се, као релативно ново, врло распрострањено, скороопште добро јевропских средњих векова. С тог новог научног гледишта ваљало је поново прегледати цео састав руских народних предања, и показати, шта је руско, а шта туђе, оделити праве митолошке од чисто појетских елемената, разделити их, у колико је могућно, по хронологији народног живота и писменссти, одредити им изворе, па подићи ново здање, по бољем и правилнчјем плану. Тај носао узе на себе проф. Веселовскиј , и благодарећи многобројним радовима његовим, као и научном испитивању Јагићеву изучавање руских народних умотворина и предања стаде на сувремено, научно земљиште. То је, тако рећп, последња рсч у руској науци на том пољу. Доласком на престо Александр I II. започе се нова ера у друштвеном животу Русије. Стубовн »званичне народности« падоше, држава дође до уверења, да се старим путем даље нн да ићи, и позва просвећене људе у помоћ. Слободно изучавање даде нов, дотле невиђен полет науци у Русији. Пошто је ослобођење сељака од вековног ига било на првом плану, и наука се наЈвише бавила студијама о народу. У том погледу, највећу заслугу стекла је руска историјографија, тежећи да открије народну страну руске историје, т. ј. улогу народа, силу му и карактер, у стварању државе, и судбину народиу у новије доба. Историчари, користећи се слободом, бацише се па изучавање оних периода, у којима је била највиднија делатност народна, као: епоха старе историје, време народне самоуправе (в^ћчевое устроВство) и народне колонизације; за тим — време међуцарија, кад је нлродна самосвест спасла државу од погибије; доба народних буна крајем XVII. века и доба раскола; на послетку најновије стање парода под крепосним правом, народне побуне, као ресултати терора, народни обичаји и наравственост и т. д. Пређашњи историчари, бавећи се више политичком историјом и судбинама врховне власти, или не опажаху тпх страна руске историје, или их цртаху као појаву уједињену, анекдотичну, или и не покушаваху да их обраде, због цензурних прилика.

Благодарећи псториском, економском, социј 1.1ном, етпографском, и нзуч .вањим 1 на другим научним пољима, реално стање народне масе пуче друштву пред очима, као никада дотле. Читаве епохе, читаве стране народног живота падоше онда прпи пут под нож критике. Хоризонат посматрања увећао се, очистио се од многих предрасудастарог незнања, хвалисања и сентименталности; питања народиог и социјалног живота излазе пред друштво у правом обдику; а упоредо с тим, п сг>цијашо-политичии идејали напуштаЈу спе више пределе појетске Фантазије и добивају неку одређеност. У народном н друштвеном животу начини се читаг преврат. Није чудо, ако га је црати .10 д.чвпо невиђено врење умова, којима беше јаспа неопходност нових Форми у животу место пређашњих, а нејасни путеви, који вођаху тим новим Формама. Основни. нли највећма раширеп, мотив тог врвња — покраЈ' целе разноликости му, од револуционог радика.шзма до мистичног квнјетизма — остаће општа тежња за савезом с народом, радња за добро народно; отуд су се свипозивали нанарод, отуд »сближеше«, „хожденГе вђ народЂ*, и »народничество« разне врсте. Као у свима друштвеним покретима, тако и ту беше један део неразу мевања, нанвности и лицемерја, но већи део рада истицао је, без сумње, из искрепог уверења и некористољубивог служења интересу народном, а то је важан друштвени добитак за последње време. На послзтку, сав тај покрет ударио је иечат и на пеоничку литературу. Изгледа, да се нећемо преварити, вели Пипин, ако речемо, да је за иоследњих 25 година парод, посредно или пепосредно, био јунак у већини производа руске појезије и белетристике. Приповетка из народногживота тако је честа Форма руске белетристике, као ни једна од јевропских литература; од краја 50-тих година она је заузела, па и данас заузима, сву радњу многих руских белетриста. Реализам, што га основа Пушкин и утврди Гогољ, нађе ту нову храну, и писци после њих усавршише се у цртању народног живота, ако не увек с обзиром па уметничку обраду, оно с обзиром на верност. џ * * Ето, тако је текло изучавање руског народа од првих научних почетака до данас; наведени Факти потирђују јасно опу велику корист, коју истичс г. Пипин на сваком месту, корист, што је донесе западна наука развоју руског самопознања. Та мисао провлачи се као црвен конац кроз це .10 дело, и на Пипинову ЕтнограФију може се т. зв. западна руска странка упек позвати као на рад