Prosvetni glasnik

ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ

1?

Гп1иг ап ^еНеиг.

1. ј 'аига1 61; <5 уапкб 2. 1и аигаз е!с л'апСс 3. П аига ^ уап!;е

поиз аигопз е1;е уап^а уоиз аигег е1;е уап1;е8 Пз аигопк ^1;е Уап1;е8.

8ићјопс"1Ј"Г.

Р а 8 8 6.

1. цие ј'а1е ^ уап(;е 2. дие Ш ајев е1;б уапке 3. ди'П аИ е^ уап1;е

(Јие поиз ауопз (Не уапкев (Јио уоиа ауе/ е1е \ г ап1^з ди'Пв а1еп(; ^1;е уап(;^8.

биђјопсИГ Р]и8-^ие-рагМ1.

цие ј'еи88е е1;е уап1;б ^ие 1;и еивзез е1;е уап^ ^и'П еп1; е1;е уап^

(Јие пои8 еи8810п8)

е1;е

аие уоиз еиззЈег < ~ , Ч и'П8 011880111 Ј УаП1 ° 8

Сопс1!1!оппе1.

Р а 8 8 3.

1. ј'аига18 е1;е уап1с 2. 1и аигаЈн е1;е уап1;е 3. П аигаН 616 уап1;6

П0П8 аипопз е1;е уап1,('8 \ г оиз аипег е^е уап1;е8 Пв аига1еп1; е'1;е уап1;б8.

Неправидни гдагоди. Неиравилним глаголима зову се у Француском језику они глаголи, чија основа трпи јаче измене, или они који имају више од једне основе. 0 овим глаголима говорићемо опет по вретама.

1. Прва врста. 1. А11ег ићи, путовати, основа а11, јесте глагол непотпун (уегће НеГесШ), који позајмљује један део свога садашњег времена од латинског глагола «аЛеге, а будуће и садашње иогодбеног начина од латинскога Гге. Глас 6. од уа&о избацује се у свим облицима. Облици овога глагола гласе дакле: 1пЏпШ[ а11ег, раП. ргевепГ аПапС, раг1. р&взе а11<5.

Ргевеп! Ле Р 1п(НсаШ'.

1. 2. 3.

је оаг.? 1;и иав П г?а

поиз аИопв уоиз аПег Пв Vоп1.

Рг('8еп! Ли 8иђј опсШ'.

2. 3.

^ие ј'а Ше ^ие 1;и аШеа чи'П аШе

^ие поив аШопа ^ие уоив аШег ^и'Пз аИ1еп1.

1тр6гаНГ: та, а11опз, аНег; Ртиг јЧга!; Соп6.И.

Ј 1га1з. Остали облици правилни су. Наиомена. ГтрегаНГ добива једно б ради благогласности пред заменичким прилозима еп и у (Уаа -еп сћегсћег, уаа-у). Сложени глагол: 8'еп а11вг отићи.

Рг^80п1; (1е 1' 1пА1саШ. 1. је т'еп уа18 2. 1;и 1'еп уаз 3. П в'еп уа 1. поив поиз еп а11огш 2. уои8 уои8 еп аПег 3. Пз з'еп уоп !

Раззе т(!(ШпЈ. 1. је т'еп зшв а11е 2. 1:и 1;'еп ез а11е 3. П 8'еп ев<: а!1(5 1. поиз поиз еп зоттев аПев 2. \'0И8 уоиз еп е1:е8 а11& 3. Пв 8'еп 80 п 1: а11&. 1трегаИ[": уа-Г-еп, аПопз-поиа-еп, аНег-уоив-еп. 2. ЕпУОувГ послати, основа егтоГ, неправилан је само у облицима: (и1иг 8Гтр1е и ргбзепГ &и соп<ИИоппе1: ј'епоеггаГ, ј' еп^еггаха. Ова времепа постају од једног дијалектичког облика старог Француског језика. Што се тиче промене гласа у у Г пред немим самогласницима, и обрнуто х у у пред самогласницима који се изговарају, о томе смо већ имали гласовни закон. Сложени гепуоуег натраг вратити, отпустити, мења се као епиоуег.

2. Друга врста. 1. О иуГ1Г отворити, основа отг, и од њега сложени :

соиогхг покрити, сИсоиипг открити, гесоих>г1г опет покрити; о/јРпг понудитп, основа: о//т, иои[[гхг трпети, основа: 8ои[[г,

добивају у једнини сад. врем. наставке времена ргбзепГ &е ГхпгИсаН[ из прве врсте: е, ез, е, а рагИсхре равзб образују наставком ег1, који се додаје основи, којој је одузето крајње г: ошегГ, &ои[[еН и т. д. У осталим облицима ови глаголи мењају се правилно. ГДДГОДИ У ФРАНДУСКОМ ЈЕЗНКУ