Prosvetni glasnik

ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ

2. СиеШћ* братп, основа: сиеШ, и од њега сложени: а ссиеШгг примити,\иду по првој врсти у једнипи дочекати, /времена рг&веп1 Ле V гпЛгсагесиеШгг скупљати, \1Г[, и у једнини и множини и глагол /времена: / и1иг згтр1е и рге§аШћ - извирати, ви- \8еп1 Ли сопб,Шоппе1. У оста • рити, основа : ааШ 'лим облицима правилни су. (8агШг употребљава се само у трећим лицима). I Тако : је сиеШе, ј'а ссиеШе, је гесиеШе, И ааШе. је сиеШагв, УассиеШагз, јо гесиеШагз, п ааШаИ. је сиеШвгаГз, уассиеШегагз, је гесиеШвгагз, И вап1в гаИ. је сиеШвгаг, ј'ассиеШвгаг, је гесиеШвгаг, И ваШвта. Али сложени од ааИИг: азваИИг напасти, и 1ге&&аИИг дрхтати, иду по првој врсти само у једнини времена ргбзепГ Ае Г гпсИсаНЈ', а правилни су (т. ј. иду по П-ој врсти) у временима: 1'и1иг 8гтр1е и ргбзеп1 Ли соптИопгиЛ: уавааШе, је ГгеззаШе. Али ј'а88агПп*аГ, је 1ге88аИИга1. Наиом. Глагол заИИг, кад значи аружати се на иоље, мења се правилно, по другом разделу друге врсте. 3. (Јибгп' тражити, употребљава се само у ш/гпШ/-у, и у облицима који се од њега образују. Асдибгхг стећи, набавити, основа: а сџи&г. Глас 6 из основе мења се у Ге у об.шцима са немим наставцима, а у е (без нагласка) пред два г (гг). Основа се скраћује и постаје асди пред наставком 18. Облици овога глагола гласе дакле: 1пДгаШ ассји&г1г, Раг1. рге8еп1 асдиегат, Раг1. раазб аС ^Ш8 ,-С.

Ргевеп! <1е 1' ннИс.

ј' асдигегб

поив ас^исгопз

Ш асџигегз

уоиз ас^иегеи

П ассјшег1

Па асдигбтг?

Равае 116(игг

ј' ас(цш8

РиШг &{тр1е

ј' ас<|иегга1

Рг&8еп1 Ли сопА.

ј' асциегга!«.

Наиомена. У {и1иг а1тр1е и рг6зеп1 (1и согкИНоппеГ глас г из гпЏпШ(-& избацује се ради бржега изговора, те се у поменутим облицима стеку два г једно до другога. Оложени од ди^пг: 1 мењају се као асдибггг, само сопгеди&ггг захтевати [џи&пг употребљава се у гпјгпгсоп^и&пг освојити I у времену разаб М/гш и ' у сложеним временима. 8' епди&ггг (де) известити се (о), мења се такође као асди&ггг, али се употребљава само у гпр.пШ{-у и у сложеним временима.

4. У<Шг обући, основа: х>61, раН. ра88& има наставак и. Облици овога глагола гласе дакле : 1пДпШГ к&Иг, Раг(;. ргезеп^ ке1ап1, Раг1. равчс ^61и,-е. Ргевеп! Де 1' ш<Ис. је уе18 попз уе<:оп8 1и уе1;8 уоиз уе1;е2 11 уе1; П8 уе1:еп4. Ра88& (16{ип је уеИ8. 1траг[аг1 Ли виђјопс. (Јие је уеИаае. ПекШг (<Је) оденути, мења се као уеИг. Глаголи П-ге врсте који имају наставак ив у иремепу ра886 &6{гт : а. Соигн* трчати, основа: соиг, у / и1иг згтр1е и ргезеШ <1и сопЛШоппе! губи г из ГпјгпШГ -а. Облици овога глагола гласе дакле: РгевеиЛ Де 1' 1п(Ис. је соигз поиз соигопа 1и соиге Уои8 соигег П соиг1; Пз соигеп!;. Раг1. ргезепк соигап1 Раг1. ра88б СОиги ,-е Равзе с1еПп1 је сои?-Ц8 1трагГ. Ли зиђј. дие је соигикбв Ги1иг је соигга! Разв^ ]П(1еП1и ј ;п соиги. Сложени од соипг: ассоипг притрчати, сопсоипг надметати се, сИасоиНг разговарати се, рагсоипг прелазити, ићи по, гесоипг опет трчати, прибећи, зесоигГт помоћи, епсоипг навући, изложити се. С\ Моигћ* умрети, основа: тоиг. У об.шцима са немим наставцима једногласник ои из основе мења се у еи. РагЈМре рааае' тог1,-е образован је непосредно од латинскога тоНииз. У временима /и^иг 81тр1е и рг&8еп1 с1и сопсИИоппеГ избацује се г из гп/гпШ/-а, те тако се два г нађу једно од другог. Облици овога глагола гласе дакле : 1прпШГ тоипг, Раг1. рг&&еп1 тоигап^ Раг1. ра88б тог^-е. Рг^8еп1; Ле Р тсНс. је теигз поиз тоигопз 1;и теигз уоиз тоигег П теиг1 Пе теигеп1.