Prosvetni glasnik

877

У овом пиому помиње, да се не чуди, што се Србијанка не растура, јер то чини каки пакосни дух. На 200 примерака јошлежи, а то би могло таман 500 српчића читати, «кад се толико поФаљују да читају; а ја чујем, одјекују ми Црне Горе крши. да има Србаља, који Германце уверавају, да исту Србијанку не разумјевају, но да је турски, арапски ли спевана; него се и он види, и чисто и крупно показује, колико је Србл>ин....! ? иаче л' из-од-род .'!» Радује се даље Милаковића првом раду, али залуду, не може га добити као ни летописе, јер се књиге амо не пуштају! Подстиче на рал па ма то како било. Наговара га и да штампа словенском ортограФијом, јер је «млого љепше и уљудније". Од сада и он ће њом писати, јер се уверио да ((.... ђ.... млого и премлого може м ! Уз то и кавика је добро дошла, јер њом се разликује «нар&ч1е од прилагателни". — Заиста Сима је до смрти своје остао следбеником противника Вукових, не узимајући ј ни замењујући 4. — Даље прича о «собрању својих песама.» Обећао их је Миловуку, али уступиће Милаковићу под бољом погодбом, 1,да му штампа у један примерак (том); 2. пренумерацијом но од имена вашега Ц ћ; 3. да му из кога Фонда откупе и Србијанку; а он за „собрање" не тражи ништа већ све нека иде у фонд . Јемца мора имати, да му нико не квари језик ни ортограФије. На то што га неки зову Хомером, што бити не може, и Осијаном, одговара да не би желео ни један ни други бити, -— А ево како у том писму суди о Вуку Караџићу: «Ја о њему, та о његовијем беспреривно — преусипњејшима трудима још не могу и што закључити, док не окида скверности свакојаке из лексикона, и докле га нечим пречим не поиспуни, али разумије се и само се казује, опште — народнијем предјелах славено-српскијех језиком... «и шокачлијем ли!....?» дитетомг лгпиимг! да! те да буде они прави вељи Рјечничар, који но се мни. — И док не штампа и оне све Народнд Шсме, које он за неважне и аештетне држи, но и то му се само вели, по све омрзеводбацивши само своје прељубивне дорепке и јерословиће; пак ће тад текар моћи носит' «к-л...ш. иред стадом блечним"? Не!.... «барјак ли пред перокопљениц ма?..," а ја!.... «једно ли око за све безочне и

једноочне ?....» Не, не!.... Но Доситгл Досм&еа ли... у «џеиу1» Не! но на врх главе и то гологлаве! — А за остале његове производе само ће се говорити и одлучити с временом ! — ? Умом , но и духом и срцем. —» У «Даници» за 1860. год. бр. 32. саопштио је Г В. Рајковић писмо Симино «благородном господину Радивоју Стратимировићу у Кулпин )} , које јеписао 23. септембра 1839 из Веограда позивајући Рада, да дође у Веоград, да би га ћрошетао „којекуд по милој, мирној, гглодној Србији," те да се има чим озбиљским похвалити сродницима и пријатељима. У „Јавору" за 1874. год бр. 4. саопштио је Ј. Живановић писмо у стиху Пантелићу, које је писао из Београда 22. јуна 1844.; у њем моли да му нађе мецената. Између осталога вели му: сАко ти је евидно и угодно Па скоро мл што год и озбиљски Смозгај, скпадни, те утјеху јавии; А иоак ми укопнину спремни, Ни цијука већ од меие зука. Рђа не да ни гледат' очима То л' кликтати пјесне л' попјевкати.« Два је писма Симина из године 1837. донела «Босанска Вила м у свечаном броју прошле године; њих је писао пок. Алекса Симић. Симиних радова имајош доста нештампаних, многи су знани само по имену, јер се не зна ни где су ни како су. Жена Симина, Пунктаторка, у Лдпшг-у на стр. 83. вели, да је остало после смрти Симине автобиограФија његова до 1807. године као и историјски ирилози у две стотине табака. О овим «историјским прилозима" има помена у Гласнику II. стр. 273., да очекују друштвено решење. У рукопису му је остала и трагедија ((Карађорђе", али недовршена са свим. Ненадовић К. вели, да му је Пунктаторка говорила, да је то Симино најумније дело и да ће надсијати све дотадашње умотворе његове, када се штампа. Али ево и пола ће века проћи, а од те трагедије ни одломка не видесмо штампана ! Заиста, приписао се тај нехат нашој незахвалности или немарности — за осуду је свакако ! Остала му је у рукогшсу и „Оџаклија Зубанова,» од које је, како поменух, два одломка штампао у 19. броју Подунавке за 1843 годину. и 29. броју Скоротече за 1844. Где