Prosvetni glasnik

878

1ГАУКА И

су „Расггћке о ТалФи", «Ране попа Луке Лазаревића на Мишару" (у пет песама), ((Велжовка 5 ', „Хаџи Николе пјесма" и оне друге поменуте у Летопису 108., не знам. Вуловић у Годишњици 11.341. стр. помише, да је видео у једнога сродника Симина свеску рукописа његова ; у њем има, вели, неколико философских члаиака — о љубави, леиоти и т. д. и две три приповетке — све преведено и по свој ирилици нпгде нештампано. Из преписке Вукове са Мушицким дознајемо за још неке радове. У писму писану 24. априла 1817. вели Вук: да му се Сима јавио из Видина. «Он учи ђецу (грчки и српски) у Видину, и пише бугарску граматику и купи песме. Тако то треба! Оће, бога ми Србијанци и Бошњаци! Доказаћемо ми вашему Ча Стеви (Стратпмировићу) да је он ништа (према нама). в (Гласнпк 75. стр. 268). — Биће без сумње још радова Симиних којегде растурених. Време би једном било, да се све те ствари на једно место прикупе и што више укаже љубав за те старине, које подлежу зубу времена. На крају овога другог одељка да у две три речи речем о правопису Симину. Правопис је Симин мало оргиналан. У првим делима својим, Србијанци п Зорици, нрилази донекле Вукову правопису избацивши в, 'Б, н и т. д., али не могаде пристати да унесе ј, љ, и њ, меште којих писао је 1, Л1, ш. Вуловић мисли, да га је песничко одушевљење за православље одвукло међу мрзиоце јоте. Доцнија пак његова дела, у место да покажу напредак у том, показују назадак; она се у писању не разликују скоро ни мало од дела Вукових противника. За што је пошао назад, за што је усвојио правопис противника Вука, његова побратима? питање је, на које поуздано не бих могао дати одговора. Мишљење, да је узрок У том, што је били његово стално бављење у Србији, у којој су сматрали тада за јеретичке све књиге писане Вуковим правописом, могло би се узети, да не знамо за оно писмо, што је писао с Цетиња 1829. године, тако рећи одмах по штампању Србијанке и Зорице. Шта више, из онога што наведох из тога иисма види се, да је и агитовао за стари правопис, а и да ће он на даље њим писати, јер се „уверио«, да је бољи. (СВРШИЋЕ СЕ)

ВАСПИТАЊЕ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА7 од Р &ЕТ. рг. ј^ИМИЋА (наставак) Психологија је једна од наука нашега века, ако не по постању а оно по напретку, што га је у њему учинила. Сравњена са осталима, она се може, као и наука о језику, похвалити богатством резултата, до којих је, за релативно кратко време, дошла ; а ако је ценити по утицају, који је имала на остале гране људске радљивости, онда се може, без сумње, ставити у ред са најважнијима. Област је њезиних испитивања врло широка и додирује се са свима научним огранцима, којима је предмет испитивање човека или ма којег облика његове духовне радљивости. И ако се за психологију још не може рећи, покрај свега огромнога јој напретка, да је тачна наука, опет јој се не може одрећи да је постављена на здраву научну основу, да су јој методи научни и да није далеко време, кад ће моћи заузети место међу тачним наукама. У своме данашњем стању она се већ не ограничава на чисто своје теоријске интересе, не задовољава се само потребом да испита праву природу својих појава, него задаје себи задатак, да из својих теоријских поставака извуче и практичне резултате. „Стварајући организоване целине, друштва, људи опет остају људи, а не друга каква бића, са друнчијим страстима, мислима, радњама него што су у појединих лица; закони друштвених појава имају у својој основи законе индивидуалних психичких појава". 1 ) Нас се поглавито тиче примена, коју могу имати психолошки закони и анализе за разјашњење васпитних питања, дакле педагошка психологија, а та је примена, за данас бар, најпространија и најпоузданија. Дела, у којима се психолошки закони и теорије везују са педагогиком, двојаке су природе : или се у њима излажу психолошки резултати, па се где треба показује, како се они могу применити у васпитању — педагошка исихологија; или се у њима опширно и систематски расправљају питања педагошка, а исихолошка се дата сиомињу, х ) Капћерсв, Педагогнчоскаи исихолоил, Снб. 1383., страна 1.