Prosvetni glasnik

879

где им је место, у кратко, као основа, на којој је постројена педагошка зграда психолошкапедагогика. Сувремена европска педагошка књижевност богата је делима и једне и ^руге врсте; у њима је богат материјал, са којим треба да је познат сваки, коме је посао васпитање и образовање. ') Образовању је задатак култивисатн дух не само у свој му целокупности него и у нојединим му облицима, и према томе је, вели Шрадер, очигледно, да васпитач треба, пре свега, да познаје његово биће и законе, који њиме управљају. А овде се баш, поред све неопходности и очигледности ове потребе, види разногласица, истина мања него што бејаше раније. Од колике је и какве користи васиитачу упознатн се бар са основима психолошке науке, лено је показао Шрадер. «У настави се доста често говори о представама и погледима,о појмовима и дужностима, о уму и осећању, о памћењу и вољи, те се наставнику не може на ино, него да испитује и подстиче ове разне облике духовне радљивости, нарочито ако хоће да рачуна на последице свога рада. Бојати се ваља површнога знака ових психолошких чињеница, које може наставнику сметати, да се са њима упозна како треба, да јасно схвати њихове унутрашње односе и узајмицу и да тако постави као циљ и полазну тачку свима својим тежњама једноставни живот духовни. Где није овога психолошкога знања, ту ће даровити наставник још успети да стече више или мање срећну извежбаност, која, истина, може, потпомогнута богатим искуством и одмереношћу, имати релативно добре последице, али га не ће моћи сачувати од непојимања и ногрешака. А колико теже пада овај недостатак оним наставницима, који немају ни дара ни искуства те нису свикли или нису способни, било то због својих ранијих студија, било то због других нарочитих узрока, ићи од појединога ка општем, од простога ка сложеноме. Овим се објашњују и многа неразумевања, и чест а жалостан раздор између васпитања и наставе у њихову практичном извођењу, и неспособност и неЈ ) Важеија су дела: П. Канмеревг Педагогическан психологјл, Спб. 1883. И. Сквардов-в, 3 а п и с в и по педагогик4, изд. III., Спб. 1891., Регег В., V еЛисаИоп Лев 1е Оегсеаи, 1880., 1*е сагас1еге Ле Г епјапл а 1' Нотте, 1892. Мапоп, 1Бе^опв Ле РвусћоЈодЈе аррЈгдиее а V ес1исаНоп, 1882., СћаитеЛ, РеЛадодге рвусћоГодгцие 1885., 8сћгас1ег 1>г. Егггећипдв-ипЛ ЏпГегггсћШећге, ВегИп 1889.

склоност многих наставника да се обзиру на тежње својих другова и њихове методе у раду; овим се објашњују тако исто главне мане данашњега нашега васпитања, којима. је извор у недостатку подједнакога појимања у чему је смер и главни циљ свему образовању, те се тако мути и потискује хормонијско и једноставио развиће духа у омладини. Из овога недостатка истичу још и многи колебљиви, нејасни и један другом супротни предлозн и покушаји за побољшање метода, који се не заснивају на чврстими ненроменљивим педагошкимначелима, те у својој примени наносе највећу гатету у најсветијем послу. Овим се најзад може објаснити и оно унутрашње незадовољство п са целим својим радом и са својим иозивом, које често осећа савестан наставник. Где је нејасност у схваћању начела о начину и циљу свога посла, ту не може бити ни потпунога појимања својих тежњи. Према томе педагогија мора почињати свој посао посматрањем и испитивањем човекова духа; и ако психологија није још успела да тачно позна његову суштину, његово рашчлањавање, његовегранице, ипак педагогија треба, према простим нсихолошким линијама, да иовлачи стазе, по којима мисли да корача даље." 1 ! Овим је речима, чини нам се, /твољно јасно обележен однос у коме стоји педагогија према психологији, те не мислимо, да нам је потребно дуже се задржавати на овоме и казивати где треб а тражити упутства, како се ваља понашати у сваком случају према ученицима, ако се хоће да одговори савесно и своме позиву и самоме задатку васпитања. Ради правилнијега схваћања даљега излагања погледа о васпитању моралном потребно нам је само забавити се, што се може краће, анализом појава из области психолошке науке и неким принципима, које никад не сме губити из вида ирави педагог. Најважнији је међу њима, јер је у њему полазна тачка за питање о васпитању у опште а моралном посебице, принцип, до којега је дошла сувремена нам психологија, тек од кад је стала на чврсту и поуздану основу Физиолошку. Некад се мислило, да се духом човечијим — а он је психологији што је материја физици — управљају не-. ') Шрадер, ор. С1(.., сгр. 14 —15,