Prosvetni glasnik

596

НАУКА И НАСТАВА

у чији састав, поред неколико чувених белгијских геолога, улази још и пнспектор монтависгичке карте и директор картограФског одељања министарства војног (<1ер61 с1е 1а §иегге). Ова „компсија" има свога председника и секретара, који извесне послове сами отправљају, без сазива седпице. Еомисија израђује илан годишњег рада; надгледа, преко председништва, извршење тога плана; даје све потребне инструкције; прегледа поднете радове, одобрава их и стара се о публикацији иојединих секцпја; подносп годишње пзвештаје и т. д. При самом раду — картирању — „компсија" се помаже свима белгијскпм геолозима, ко.ји су се чули са својих радова, и дели пм посао према њиховој компетентности. Свакн сарадник по свршетку свог задатка подноси „комисији" не само колорпсану дотичну секцпју, него и топограФске карте, којима се на терену служио и на којима су побележене примљепе инструкције, а уз то још и пренис својпх бележака, све цртеже и сву збирку, коју је нрибрао. Карта белгијска ради се на терену у размеру 1 : 20000, па се после редукује на размер 1: 40000, и тако печата. Свака секција излази са потпнсом геолога, који је и радио. III. Још пре три године покренутајеунас мисао, да и код пас, као што је већ скоро у свома европским државама, треба отпочети систематско геолошко проучавање терена и израду детаљне геолошке карте. Октобра 1890. год. израђује природно-математички одсек философског Факултета наше Велике Школе један пројекат, по којем би геолошки музеј Велике Школе поред осталих задатака у погледу наставе имао још н „да научно и систематски испитује геолошки састав српских земаља п да израђује детаљну геолошку карту Краљевине Србпје". Алп још за време, док је овај проЈекат код надлежних Фактора чекао на одобрење, појавише се у буџету министарства наро^не прпвреде позиције за „геолога" и за „геолошка проучавања и израду геолошких и рударско-геолошких карата Краљевпне Србије". На тај начин поменути задатак пренет је на геолошко-рударски музеј рударског одељења. Ну како се у геолошко рударском музеју налази само један геолог — ипсац овог чланка — то је појмљиво, што је он одмах у првом свом извештају доказнвао : како би рад овај — детаљно геолошко ироучавање терена и израда детаљне карте — пужевљим кораком одмицао, ако б ,и цео задатак само на њега једног пао, и тражио

је, да се постави још који геолог, те да се с временом може помишљати на оснивање „Геолошког Завода Краљевпне Србије". Једно, што овај предлог није био усвојен, јер није било буџетске могућности за то, а, друго, што сам дошао до уверења, да би и много јеФтиније (то ће овде рећи и много пре) а у исто време и много боље било, кад би се и код нас у место оделитог „геолошког завода" са засебним трошковима и персоналом установио један „геолошки одбор" од чланова, који пначе имају своје друге иоложаје, алп би се кад устреба састајади у Геолошко-рударском Музеју и вршили све послове око плана за рад, избора појединих геолога и одређивања задатака и вериФнковања резултата њихових. И тако сам 28новембра 1892. год. имао част г. ми нистру народне прш;реде предложити : 1. да се ради систематског геолошког проучавања земљишта и грађења детаљне геолошке карте Краљевине Србије установи под окриљем и са субвенцијом мннистарства народне привреде „Геолошкн Комитет"; 2. да се претходпо одреди једна комисија, која ће израдити нацрт о уређењу тога комитета. Актом својим Г«Уг2464 од 28-Х1-92. усвојпо је министар овај предлог, и 1. Фебруара 1893, г. одредио је у комисију г. г. Љубомира Клерића и Ј. М. Жујовића, проФесоре Велпке Школе, г. Мих. П. Михаиловића, начелника рударског одељења у пензији, г. Јов. А. Милојковића, рударског инжињера, и мене. Одређена комисија држала је две седнице (7. и 9. Фебруара 1893. год.), и дошла је до закључка: да се у место предложеног »Геолошког Комитета" установи „Геолошко-рударски Комитет" са задатком, да руководи геолошка, рударско-геолошка, геолошко-агропомска и рударска ироучавања земљишта Краљевине Србије, и да на основу тога израђује детаљне карте л публикује све резултате, који су у вези с тим а од интереса су у научном нли иривредном погледу. Газлози, који су руководили комисију да продложи овакав комитет, јесу у кратко ови: Као год што треба предузети детаљна геолошка проучавања земљишта и склопа његовог, јер је то од значаја и у научном и у иривредном погледу (овде нарочито у рударском и агрономском), нсто тако треба једном систематски предузети и чисто рударска проучавања свих многобројних рудишта, која су до сад у Србији констатована а ближе пепроучена. Једном речју: као год што је збиља потребпо да се установи код