Prosvetni glasnik

597

нас један „Геолошкп ЈКомитет", исто тако треба да има и један „Рударскн Комптет". И, да су у нас повољније придпке за то, компсија бп преддожила чак два самостална завода. Ну како то није сдучај, комисија надази за потребно, да сад, кад је томе дошдо време, треба створити могућности, да се бар доцнпје може помишљати на то. За то је комисија поднеда овакав ПРОЈЕКАТ за^она о „Гео^ошг^о-рударс^ом ^омитету". Чл. 1. Ради систематског нроучавања земљишта Краљевине Србије у геодошком, рударско-геодошком, геодошко-агрономском и чисто рударском погледу, и ради израде детаљних карата на основу овпх проучавања установљава се „Геодошко-рударски Комитет". Чд. 2. Овај комитет биће саставнн део рударског одељења министарства народне прпвреде, с тога ће се и суме око извршења његових задатака стављати у буџет тог одељења. Чд. 3. Комнтет састављају седам чданова, које Краљ указом поставља на нреддог мпнпстра народне привреде. Тројица од ових чланова улазе у Комитет по положају свом: начедник рударског одељења, проФесор геодогије на Великој Школи и државнп геолог (иди њихови заменици); остада четирп члана (два геолога и два рудара) бирају се пзмеђу српских стручњака п постављају на пет година. Чл. 4. Председника и секретара Комнтета такође поставља Краљ на предлог мпнистра народне привреде указом на пет година, и то од ових чланова Комитета, који стадно живе у Београду. Како чданови Комитета тако и председник и секретар његов могу поново бити изабрани и постављени на исте дужности. Чл. 5. Главне дужности Комитета јесу : 1-во, да одређује пдаа, по којем ће се предузимати проучавања и картирања појединих крајева Србије, и подноси министру народне привреде на одобрење; 2-го, да бира између стручњака оне, који ће вршити ова проучавања и картирања;

3-ће, да нрописује овима сва иотребна упутства; — и 4-то, да прпма ц верификује резултате њиховпх радова. Чл. 6. Све посдове, у чд. 5. побројане, вршиће чдановп комитета беснлатно*). Они пак чданови, који не живе стадно у Београду а на позив и по послу комитета дођу у Веоград, добивају према „закону о дневнпцп п подвозпинп државних чиновника" накнаду трошкова за долазак, бављење и повратак. Чл. 7. Сва стручна лнца, која се употребе за проучавања и картирања терена, добивају према „закону о дневници и подвознини државних чиновнпка" нодвозне и нопутне трошкове до места у чијој ће околини вршнти поверени им носао и натраг, а за време свога бављења на терену по 16 динара дневнице. Издаци на помагаче, раднике, вође и остали трошкови регулисаће се доцпијом уредбом комитета (види чд. 8.). Чд. 8. Ближу уредбу овог Комитега прописаће минпстар народне прпвреде по саслушању Комитета.

Према овом пројекту будући „Геолошко-рударски Комитет" био би засебна установа у подручју Рударског Одељења а у непосредној вези с Геолошко-рударским Музејем. Комитет би се састојао и радио у Геолошко-рударском Музеју, у којем бп се чувао и сав материјад његов: збирке, цргежи, проФили, карте, извештаји и т. д. У почетку сваке године Комитет би држао неколико седница, на којима би утврдио план, по којем би се у тој години радило; одредио би, према средствима и према стручњацима које може употребити као раднике, који ће се терени отпочети проучавати и картирати; изабрао би стручњаке, којима ће нредати на проучавање дотичне терене; издао би у том смислу сва потребна упутства; снремио би сва потребна средства за то (карте, инструмепте и адате, новац и др.) и т. д. У току цедога лета, када се одређени радови отпочну вршити, Комитет или само председништво његово — према томе какве се потребе укажу — биди би стадна контрола над предузетам радовима н центар за сва *) Овде има одвојено мишљење чланова комисије г. г. Љуб. КдериКа и Мих. Михаидовића : »За све посдове, у чл. 5. вобројане, добиваће председник и секретар Комитета по 800, а чланови по 600 динара годишње*.