Prosvetni glasnik

598

нотребна обавештења ириликом тешкоћа, на које би се при тол евентуадно наишло. Кад се ујесен заврше сви радови, који су у току године предузннани, Еомптет би опет држао неколико седница, на којима би нримао и вериФпковао резултате сарадника, која су изаслати бпли на терене, распоредио бп прибрани материјал (карте, профиле, пртеже, описе, збпрке п т. д.) и одлучио би у начелу о колорисању и изради појединих секција. Даља брига око овога, као и сви административни нослови, осталп би самом председништву. Прелазећи да говоримо ближе о раду, који би Комитет као једна нова установа у Србији имао да нредузме, и о прилнкама, у којима би он тај рад отпочео, напоменућемо, прво, како би ово нрема своме саставу била управо двојна установа: за геолошка (у свима правцима) проучаваиа и картирања Србије и за рударска. Геолошка нроучавања и картирања, као што се то већ из ранијих прегледа могло увидети, у главном тројака су: чисто геолошка, рударскогеолошка и агрономско-геодошка. Поред ових пмао би, дакле, наш Комитетјош да предузима и чисто рударска проучавања. Део рад пак поделио би се тако, да се у исто време предузимају: 1). рударска проучавања по теренима, која су позната с каквог корисног рудишта, 2). агрономско-геолошка проучавања по равницама и у опште геолошки млађим теренима, и, најзад, 3). геолошка картирања по крајевима, где су на површини пснољене старије геолошке Формацпје; у овом последњем случају имали бисмо још и рударско-геолошка картирања на местима, где су отворени рудници или су констатована и ближе нроучена каква рудишта: у већ готову геолошкн картлрану секцију уцртао би сам геолог, којп је ту секцпју радио и терен схватио, или какав рударски пнжињер, који је само рудиште проучавао, све потребне рударске податке. Наравно, да би за све важније руднике наше поред геолошкнх секција могле и требале да се иаралелно израде и специјалне рударско-геолошке секције великог размера, као што је то ио другим земљама. Из прегледа рада страиих геолошких завода и комитета видели смо тежњу и потребу, да се за само картирање на терену употребљавад топограФске карте што већег размера. Заиста, ово се свуда доказало као прва н најглавнија погодба за тачност саме детаљне карте. После се прилнком репродукције за чисто геолошке секције може узети и много мањи размер, као што то ради аустријски

и маџарски геолошки завод. Француска компсија и т. д.; алп за рударско-геолошке а нарочито за агрономско-геолошке секције — ако се хоће да карта наиста одговара свпма потребама — остаје се вазда и при печатању карте при великом размеру. У овом погледЈ имаће наш будући Комитет да се бори с највећим тешкоћама. Наша аечатана генералштабна карта, апстрахујући од тога пгго је то само „привремено нздање", није згодна за детаљна картирања не само са свога малог размера (1: 75000), него што још нема нп оне тачности, која се од једне такве карте очекује. Једино би се, дакле, овде могло помоћи тиме, да се за картирање терена употребе коппје наших оригиналних генералштабних секција, које су размера 1: 50000. Али би се и ове карте морале претходно исправљати, јер су оне исте онакве као и печатане, иошто су ове само ФогограФСка редукција њихова. И тако остало би Комитету, да, све дотле, док наш генералштаб не изда своје карте у поправљеном нздању, за чисто геолошка картирања употребљава иоправљене копије орпгииалних генералштабних секција, па да се онда картиране секције редукују на размер 1: 75000 и публикују, али да се са закључном публикацнјом дотичних секција причека, док генералштаб не буде пмао тачнијих и већег размера карата, па да се онда потребне исправке пзврше поновним картирањем — шго би, паравно, ишло брзо — и тек тада секцпје публпкују. а дотле да се на норуку издају као манускрпптне карте. Од прилике са оваквим се тешкоћама имао да бори „хесенски геолошки завод", који је 13 већ одштампаних секцнја поново израдио и поново публиковао, јер на топографскнм картама, употребљеним за те секције геодошке карте, није било изохипса но само шраФура.* Уједно да напоменемо, како је детаљно картирање Хесенске, пре но што је она установпла свој „геолошки завод*, отиочело вршитн „средњорајнско геолошко друштво" (М1Ме1гћенп8сћег део1о§Јзсћег УегеЈп) према топограФСкоЈ карти размера 1: 50000, па је ове карте доцније „хесенски геолошки завод" брзо и лако прерадио по размеру садашње немачке специјалне карте 1: 25000. Што се пак тпче наших рударско-геолошких и агрономско-геолошких картирања, ту нам ни оригиналне секције нашег генералштаба ништа не могу помоћи, јер најмањи размер, који се за оваква картпрања може употребити па да карта одговара * Види: 1)Је §ео1о§18сће ^апДеааи&аћше (Јез бгозвћегхо^Шигаб Неззеп уоп 1)г. К1сћ. ЈСЈерзшв (ХеИбсћгЉ Љ ргакМзсће СгеоЊ^е, 1893. XI.).