Prosvetni glasnik

0 систематском геолоп1ком проучаваљу

599

цпљу рад којег се п троши на израду њену. јесте размер 1: 25000. Истина у Виртембершкој се раде п овакве карте у размеру 1: 50000, алп зато извештач „виртембершке комиспје за спецпјалну карту" јавно велп : ,Ма да је спецнјална, опет је наша геолошка карта само једна велика прегледаа карта" (01жоћ1 е1пе 8рес1а1каг1;е, 18к ипзег §ео1о§13сћез КагШшегк с1осћ пиг ејпе §гоззе ХЈеЈзегзкМзкаг^е).* Исто тако и маџарски „геолошки завод", који чпсго геолошке секцпје своје специјалне карте публпкује у размеру 1: 75000, ради и иечата своје агропомско-геолошке карте у размеру 1: 25000.* Остаје, дакле, или да се са агрономско-геолошкпм картпрањима ирпчека док наш генералштаб или катастарскп одбор не буде израђивао секције овако великог размера (што бп врло незгодно бпло, јер ако не научии а оно прпвреднп интересп најодсудније захтевају , да се с овим један пут код пас отпочне), или да сам Комитет увећава п корегује потребне му садашње геиералштабне секције на размер 1: 25000, на да одмах редом предузима картирања и по равницама; ово последње било би много боље, јер се, ако први резултати ве би ислалп најиовољннје, не би се бар дангубило, него би се прибирао материјал, који би се доцније лаким и брзим ревнзпјама пренео на сталне секције великог размера н публиковао, а дотле би се и у овом случају могле издаватн манускрпптне секције на поруку, као и сви нужни подаци, који би се затражпли од страпе државе или приватних људп. А најбоље нак било би, кад би наш катастарски одбор, скојим будући Геолошко-рударски Комитет мора ступити у интимну везу, одмах састављао па основу својих података карте лотичпих премерених земљитта, и предавао пхКомптету ради агрономскогеолошких картирања Тако би и упоредо с катастарским премером одмах пшло и агрономско-геолошко картирање у вези с хемијским испитивањима земаља и са свима разиоврснпм питањима и прпменама практпчкога значаја. За рударско-геолошка картирања Комитет ве би се ни имао трудитп кориговањем и увећавањем данашњих генералштабних секција, јер се у току времена за околину сваког рудника могу имати добре карте потребног размера, ако се за то ангажују сами рударски инжпњери, који се баве по дотичним рудницима, илп премеривачи рудпика. На реду би сад било да говоримо о средствима, која би се буџетом имала да ставе Коми* Види : Бг. К. Еп <1 г 188: В1е §ео§по8(лзсће 8рема]каг(;е (1ев Кбш^тсћез \^иПетћег^ (2еИвсћпЛ Љ сНе ргаМзсће 6ео1о§1е, 1893., X). * Види : Ве1а v. 1пкеу, 6ео1о^Ј8сћ-а^гопот18сће КагН* пшј? <1ег Цт&ећипЈ,' уоп Риаг^а-ВгЈЛЈбгтсг. Вш1аре84, 1792. вросветни гдасник 1сУЗ

тету за рад. Ну, пре но што би прешли на ово питање, потребно је, да се од прилике зна с каквом би интензивношћу и у ком обиму Комитет свој задатак могао отпочети. Нема сумње да би наш Комитет требало одмах да предузме поред чисто рударских још и детаљна геолошка испитивања у свима правцима, јер иа томе у Србији није још скоро ништа урађепо, п, друго, што је ово један посао, којп захтева много и много времена п врло споро одмиче, те ирема томе нема се никаквог разлога одлагати поједине делове његове. Узмимо, дакле, да се поред чисто рударских и чисто геолошких проучавања и картирања отпочну одмах код нас још и рударскогеолошка п агрономско-геолошка картирања, онда излази, да би се од стране Комитета за цео овај посао морало ангажовати бар 6—10 сарадника (2—3 за чпсто рударска, 2—4 за чисто геолошка, 1 за рударско-геолошка и 1 за агрономско-геолошка картирања и проучавања), а осим тога још и једап хемичар за вршење анализа земаља п један цртач. Хемичар и цртачу зелп би се из персонала Рударског Одељења, т. ј. ови би поред својих сталних дужностт лако п стално могли вршпти сродне иослове, које им се предају од стране Комитета. За чисто рударска, п чисто геолошка детаљна ироучавања нашао би Комитет потребни број сарадника измеђ домаћих стручњака, а што се тиче рударско-геолошких и агрономско-геолошких картпрања, ту би наш Комитет претходно требало да изашље двојпцу од наших геолога не даље но само до пештанског „геолошког завода", који сада интензивно и врло успешно вршп оваква картирања, и који је исто тако пређе слао своје геологе у Пемачку, да се на врелу упознаду са овим послом У о!јом погледу Комитет би још имао, као што смо паноменули, да ступи у везу с катастарским одбором, јер ће имати да се користи многим подацима његовим, као што ће га с друге стране у многоме и потпомагати. Узевши у вид овакав рад Комитета, као п број чланова и сарадиика његових и остале потребе му, лако је одредпти и то: колика треба да су материјална средгтва те да он са успехом може вршити свој задатак. Како ће Комитет по пројекту бити саставни део Рударског Одељка министарства народие привреде, то у буџету његовом неће ни бити никаквих нарочитих канцедаријских трошкова. Исто тако неће бити никаквих издатака на хемпчара, цртача и практиканта, јер ће све послове, који у ову категорију спадају, ласно моћи вршити дотични чиновници и 76