Prosvetni glasnik

600

аваничници Рударског Одељења. За саме чланове Комитета неће бити никаквих великих издатака, јер ће то бити наши стручњаци (геолози и рударски ипжињери), који већ имају своје друге подожаје, а ове ће послове вршити узгред. Придиком грађења пројекта за Комитет, комисија, којој је ово био задатак, поделила се у већину п мањину: већина је предложила, да чланови Комитета врше ову своју дужност бесплатно, а мањина је одвојила мишљење, да ради бољег и енергичнијег рада члановима Комитета треба дати стални годишњп хонорар, од прилике као члановима катастарског одбора, само не мора бити баш толики. Осим тога имаи треће мишљење, које је потекло од г. министра пародне привреде, кад му је потписани реФеровао о овоме питању: да се члановима Комитета одреди хонорар од седница. Ових седница може бити 10 — 20 годишње: кад се одређује рад за дотичну годину и бирају сарадници, и кад се по свршетку рада примају рапорти од сарадника и према сакупљеном материјалу верификују њихови резултати. Цео остали пак посао: административни, контролни, уређивачки и издавачки остао би председништву. Зато сад писац ових редова држп, да би се цело питање о хоеорисању чланова Комитета најбоље решило, ако се узме средина пзмеђ три горња мишљења: да се члановима Комитета одреди хонорар од седеице, а да се председеику и секретару Комитета да стални годишњи додатак. На послетку треба узети у рачун и то, да неки чланови Комитета могу живети у упутрашњости, и да, кад по гласу Комитета дођу у Београд и ту се баве, имају права по закону на накнаду путних трошкова и дневеицу. Ну и ово не може никако изнети рецпмо за 1 — 3 члана Комитета више од 500 динара. Главни издатак Комитета биће хонорар сарадницима за рад њихов на терену (дневница), издатак на путовође њихове, одиосно на раднике, и трошкови око публиковања поједиеих секција и печатања „објашњења", што иду уз њих. Објаснили смо мало пре, да ће сарадника бити до 10, који ће просечно радити по 3 месеца на терену. Уза сваког треба рачунати по једног путовођу с надницом до 2 динара деевно. Приликом својих рударских исиитивзња имаће рударски инжињерп још и раднике, којих ће бити више или мање према самом послу, и који се не могу приближно одредити. Што се тиче издатака на публиковање појединих секција и штампање, тога у првој годинп комитетског рада неће бити, јер ће се онда тек отпочети грађење дотичних секција, па онда наетаје

израда њпхова у везн с читавом серијом геолошкпх студија над сакупљеним матсријалом, и тек идуће године публикацнја. На основу свега овога имали бисмо овакав нредрачуе за буцет Геолошко-рударског Комитета: 1. Додатак председннку и секретару по 800 динара годпшње 1000" 2. Хоеорари члаповима Комитета за седнице 5 члан. по 10 д. за 20 седница • 1000" 3. Путни трошкови и дневнице за чланове Комитета, који не живе стално у Београду а дођу на позив и по послу Комптета 500' 4. Хонорар (дееввица) сарадеицима за рад на терену и путнп трошак до терена и натраг (10 људи за 3 мес. ио 16 дин. дневв. + путаи трошак до места и натраг) 16000'5. Надеице за путовође (10 људи за 3 мес. по 2 дин. дневн.) 1800' 6 Наднице за раднике при рударским лстраживањима (приближно) 1600' 7. На набавку потребнпх пнструмеиата и алата (сем већих бургија и машпна, за које би се морала употребити друга средства) * 2500Свега ■ 25000- Узмимо на ум, да су наш буџет и до сад, кад цројектованог Комитета није било, вазда теретиле (а већином и бивале утрошене) позиције иа рударска нспитивања у целој земљи 12000 дин. и на геолошка проучавања п израду геолошких и монтанистичких карата 3000 диеара, онда видимо, да је и до данас драговољно издаваео по 15000 динара, и да од тога не видимо пи приблшкно оне резултате, који би се за то време очекивали, да су сва та истраживања и проучавања вршена систематски, по утврђеном плану и под узајамном контролом п литерарном конкуренцпјом свнх српских стручњака. — другим речма: да је било оваквог Комитета. И сад, кад се ево оснива овај Комитет, тражи се од Народног Представништва да на горњу суму, коју је до данас вазда драговољно давало, дода још само 10000 динара. Ето, 10000 дипара још, па да и Србија, као све културне државе, има свој не само геолошки но и рударски комчтет, и да оба ова комитета, спојена уједно, збиља и раде. И рад овај био би од великог значаја по Србију и у научном и у привредном погледу. Српска научна самосталност