Prosvetni glasnik
601
V
проширила би се и учврстила и на пољу српског земљишта — српској геологији. Обилата рудишта српска схватида би се и оценила по правој вредности својој, те би се нриликом удагања капитала у рад па њима рачунало ако ие с потпуно а оно бар с приближно познатим кодичинама, а не са самим #-овима. КдасиФикација земљишта почела би се вршити на праведној основици, а уједно
имало би се неоцењених података за рационалну пољопрпвреду: квалитет, поправку, ђубрење, дренирање земљишта и т. д. 0 осталим користима и да не говоримо, ово је већ довољно да заинтересује и увери надлежне о потреби оснивања Геолошкорударског Комитета. Октобра 1893. год. у Београду.
ПРОСВЕТНИ
РАЗНИ ЗАПИСИ Морска ловршина. — Кад речемо да наша земља цма облик лопте (кугле), тада не узимамо у обзир неправилна узвишења и удубења, која граде брда и долине. Напротив, ми претпостављамо, да је мору иовршина са свим једнолика. Али то не стоји. По законима теже, сва се тела привлаче сразмерно својим масама, и тај закон мора вредити и за привлачење између течних тела и чврстих, ^акле и између мора и копна. Не само они делови копна, који се виде изнад мора, веК и чврста подлога, од које се копно из дубине мора издиже, дејствује својом огромном привлачном силом. Колика је привлачна сила копна и брда, видп се већ по томе, што висак, који иначе, као што се зна, виси вертикално, на ивици копна и планина не показује потпуно вертикалан правац, већ одступо од овога услед привлачења од масе копнене. Тако на пр. у Владикавказу кавкаска планина чини те правац виска скреће од вертикалног за угао од чптавих 36 еекунада. Тако исто и контпненги привлаче воду, те се с тога и морска површнна поступно пење према обали. Ово нагомилавање воде на обалама врло је знатно, и Ф. Фишер је израчунио, да на западној обали јужне Америке, где се уздижу горостаспи Анди дуж обале Тихога Океана, вода треба да је издигнута до висине од 1000 метара. У средини океана, површина воде лежи дакле много ниже, она је средишту наше земљо б.шжа него што је на обали копна, и обалска је линија на осамљеним острзима нижа него у великих копнених маса. Изгледа врло чудновато, да би море, кад би му површина у средини била у истој висини, као што је ивицом коана, морало иотоиити сва океанска острва, од којих би се само врхови виших брда видели. Пењнше морске површине ка копну тако је поступно, да јој се нагиб не може констатоватп
КОВЧЕЖИЂ
непосредним мерењсм. Али се посматрањем клатна може пронаћи каквоћа тог нагиба. Што је клатно ближе земљину средишту, то јаче дејствује на њега тежа, те ће се и брже клатити. Што су, дакле, клаћења бржа, то смо ближе средишту земље, т. ј. то дубље лежи тачка, где вршимо оглед с клатном. 0 тачности претпоставке, да у средини океана површина воде много ниже лежи, дају нам доказа посматрања клатна на малим океанским острвима, која леже усред океана. Овде показује клатно највеће разлике у броју клаћења. Тако на Бонин-острвима секунадно клатно показује дневно 14. 2 клаћења више него што би требало, према геограФ. положају тих острва; на острву Уалау 12, 6 више, на Св. Јелени 10, 3 ; на Маурицију !), 9 ; на Фернанду Нороњи 9, 4 ; — напротив је на обалама океанским дневни број клаћења много мањи но што би се очекивало. Од врло велике је важности да се сазна ова неправилност морске површине при мерењу геограФ. ступњева. које служи за одређење обима наше земље. Оада, кад знамо, да је не само висина појединих морских површина различита — тако је на пр. површина Средоземног Мора знатно нижа од површине Атл&нског Океана — него да је и површина једног истог мора на разним тачкама различита, као што на пр. јужна Америка на западној обали својим високпм Андима воду јаче себи привлачи него источним писким обалама — када, дакле, то знамо, опда је мерењу ступњева одузета једпа од најглавпијих претпосчавака, на коЈИма се оснива тачност метода за мерење, те зато при мерењу треба поступити са што више опрезностм. По пе51ачком. С. П.
Алуминијум и љегока будућност. — Познато јс да алумипијум у новијс време почиње 76*