Prosvetni glasnik

бедеми, док је Москва још ужа бпда. Предграђе које се на те бедеме наслањало, звало се „Бјели город". И ти су бедемл данас срушени, апростор што су га они заузимали, претворен је у булвар ; намењен, извесно, као и онај ирви, да постану временом најлепши булвари у свету, један 15 а други 7 километара у обпму. Јошдаље према центру, диже секамени бедем Китај-города, који опасује Кремаљ са његовог пајдужег, северо-источног бока, а унутрашње предграђе које се на ове бедеме прислања, зове се „Китај-город". Сад тек додази Кремаљ, центар Москве, у обдику неправидног троугда, чији се други, источни бок насдања на реку Москву, а трећи, југозападни, опасује адександровски парк, скоро до корпта речице Негдинаје. Ова стара подеда Москве уступила је данас место новијој административној подеди, задржавши ири томе старе називе квартова, којима ћемо ее и ми служити. Кад овако и сам проучих нлан Москве, поста ми јасно како сам синоћ могао доспети у Китајгород, па и не страхујући да ћу залутати, упутих се и данас, сам, да разгледам варош. Синоћ град беше пуст. Безбројне светиљке светљаху саме себи, јер Москови или Московљани лежу рано. Та им је навика остада из доба кад су им скоро све куће биде од дрвета (ато ннје тако давно) па Је требадо гасити огњиште и свеће при првом сутону. Али зато и устају рано. Улице у којима синоћ не сретах живе душе, јутрос су киптеде од силног света. Становништво је московско вредно. Највећи број Фабрика и највећа трговина већим дедом је у њиховим рукама. НаЈвећи прометни саобраћај са дадеком Азпјом врши се преко Москве. Има дана кад какав трговац московски закључи пазар прелазећи у милијуне, и тог дана он толико заради, да је сутра у стању да украси свој дом каквом галерцјом сдика. Шест главних железничких пруга везују Москву са свима крајевима Русије и иностранства. Мидијунима путника и товари еспапа прелази преко њених станица, док ЈУ> с ДРУге стране, Москва-река доводи у саобраћај скоро са свима воденим путевима у Русијн. Гдедајући данас онај сидни свет, који се укршта у сваком иравцу, кроз лавиринат улица московских, занет послом, паде ми. и нехотице, на ум онај Виргидијев...1'егте4 ориз... А да је заиста тако, сведоча нагдо растење становништва московског, које се, за ових посдедњих 30 година, удвостручило, тако да Москва при посдедњем поиису броји данас на 750 хпљада душа') и непрестано расте. Упоредо с њеним благостањем расге и степен њене културе. Уџбених и вегатачких завода, ЈЈузеја, јавних и приватних галерија има у толикој мери, да је она данас меродаван Фактор, скоро раван Иетрограду, и на тим пољима у Русији. Ми ћемо у нашој шетњи по Москви наићи на некоје од тих завода. Али пошто то није својствено обележје Москве, ми ју нећемо посматрати са овог гдедишта више но што нам је потребно да добиЈемо поЈам о њеним напорима и у том правцу. Ади ћемо зато обратити већу пажњу њеном прошдом ') Оао је последњи попис, од скоро 10 година у аазад, данас се рачуна већ око 900 хиљада душа.

значају у животу руског народа, предазећи њену исторпју и описујући оне монументе које ју карактеришу — као што смо и значај Кијева покушали да истакнемо, описујући њеие пешчере и иркве. III Шетња по Москви ; улице, зграде, тргови и базари московски. — Музеји, јавни споменици. — Театри московски. Луксусии хотели. — Маскали су староседиоци СЛОВЕНСКИ. По својим удицама, Москва је полуоријентална варош. Пошто је она расда постепено кроз дуги низ векова без икаквог реда, то су и куће зидане без обзира на какав план, и улице су се подешавале према положају кућа. Све улице, међу тим, нису узане и вијугасте. Има их много врло правилних, налик, по својим сразмерама, на какав будвар, нарочито у Тврском крају. Овим улицама треба прибројити и велики број засађенпх будвара и јавних и приватних паркова и перивоја који, пошто су данас застрти дебелим пдаштом снега, не производе, еаравпо, на нас онај еФекат са ког Москва и постаје тек чаробна, дети. У пређашња времена није свима стадежима друштвепим било слободно становати у сваком крају, а нарочито онима који би биди позвани својим занимањем да непрестано употребљавају ватру, те би грозпди пожаром окодним кућама. Познато Је да је Москва, већим делом грађена од дрвета, неколико пута дедимично и у "цедини изгореда. С овог узрока и данас је изглед разних крајева различит по зградама и по саобраћају. У Тврском крају превдађуЈе искључиво дуксусна и помодна трговина. У Китај-городу, ведикотршци и ситничари, у северо-западним квартовима само Фабрике. итд. Извесни су тргови посвећени продаји искључиво једног продукта, на пример меса, хлеба, рибе.. Ти су тргови здраво ведики; некоји би се могди упоредити с нашим Кадимегданом, и дају, за време пазара, слнку неке трговачке радње. На пр. на рибљем тргу затећи ћемо све што руске воде производе у тој грани. Ту ћемо наћи риба од 3—4 метра дугачких до најмањег „бадика", живих, сданих, сувих, маринираних, и ајвара у изобиљу. Куће су како где. У средњим крајевима града све зидане, а у некима превлађују још дрвене. Поред једне ведике кодосадне палате, нижу се мали кућерци. Стид зграда у опште је тежак, гдомазан. Често бих стао пред каквом кућом па бих се запитао, да ди је стан или тврђава. У украсима превлађују стубови и тремови. Негде би ме архитрави са метопама и триглифама подсећали на едеганцију староједииске архитектуре; дебеди зидови с иуиим луковима, на чврстоћу римских зграда. Овде бих рекао преовдађује готски обдик, онде, особена нека црта, дотде не виђена, ако није оријентадна, онда је за цедо московска. Ова смеса разнодиких црта даЈе московским зградама особени карактер са свим раздичит од западног, који у себи носи обедежје особене архитектуре. Између ових зграда диже се овде онде какавјавни монуменат који, хармоничним скдадом свију ових црта, показује да стил московских грађевина може да се попне