Prosvetni glasnik

из веограда у петроград

21

и до узоритости. У тај ред спада горостасни храм Спаситељев, дом бојарина Романова, Синодолна и Шепељевљева иалата, Хисторијски и РумЈаидовски музеји, тријумФадне капије, дрвена, тврска и т. д. Ми овде не узимамо још у обзир Кремаљ, који изобилује сличним узорима. Најлепши крај Москве (осим Кремља) без сумње је тврски део. Ту су и најлепше куће и најжпвљи саобраћај. Свака главна улица има по неколико базара. Базари су у овоме крају сви у заклону, цео једаи ред кућа спојен је стакленим кровом образујући један велики четвороугаоник окружен са свију страна широким улицама. Испод стакленог крова пружа се велпки број ходника, по чијим су странама иространи дућани. Поред дућана намештене су клупе, на којима је сваком слободно одмарати се н пушпти. Босматрајући свет који туда иролази, ја сам сам у неколико тих базара улазио и рекао бих да су загрејани, јер је била осетна разлика између спољне температуре и оне у овим ходницима. Са еспапима и производима руским, који се ту продају, имаћемо прилике да се упознамо на другом месту. Доба године, док још снег пада, није најзгодиије за посећивање Русије. 0 јавним шеталиштима московским, ио булварима и по парковима, нема ни спомена на овој зими. Једва и сам завирих у њих, колико да их се сећам. Спољни је живот у Москви тек онда пријатан, кад топлота наступи и град се зелеиилом заогрне. Зналци кажу да је тек онда Москва у потпуном смислу чаробна. Пошто нас непогода времена лишава тог спољњег чара, ми ћемо посмотрити Москву у унутрашњости њеиих храмова науке и вештине и при томе доиуиити ову нашу кратку сио.вну слику малом шетњомпо окрајцимаКитајгородаи околинеКремља, а у обиму Тврског и Мјасничког кварта, негдашњег Белог-града, где ћемо наићи на некоје од важнијих споменика Москве, међу њима на узор новије архитектуре руске, на Сиаситељев Храм. Из северне гостионице, у којој сам одсео био у Каланчевској улици, уиутих се оним истим путем којим сам и синоћ онако случајно доспео био у Китај-город. При ИЈлазу из Каланчевске улице избих на Сјенају Плошчад, усред које се диже триЈумФална „Црвена капија" од црвенкастог гра нита, на три лука, који својом укусном архитектуром привлаче пажњу посматрача. Она је налик на старо-римске тријумФалне капије без малих куда, као трон, који наткриљује средњи свод с богињом победе на врху и неким украсима који су особени московској архитектури. За време Петра Ведпкога била је од дрвета, а по том ирезидана од камена, трошком московских трговаца. ириликом крунисања Јелисавете Петровне, кћери Петра Ведикога, која је, у сјајној свити, нројурпда с кодима испод ове капије после крунисања. За време крунисања цара Павла беху иостављени столови једом и пићем за чашћење народа од ове каиије па редом цедом Мјасницком улицом све до Никодске капије Кптај-города, дакле од Садове до Кремља, у најмању руку два кидометра дужине. Тако су некад и римски цареви частили Римљане! Уз пут свратим до цркве Св. Никоде Чудо-

| творца, која нас привлачи не само својом оригинадном архитектуром од пре три века, већ и због споменика над гробницом гроФа Андрпје Артамановића Матвејева, кога убише стредци кад су се, подговоренп од Мирославског, били побунили у корист женског порода прве жене цара Алексија Михајловпћа, која беше из њиховог дома, а на штету правог насдедника престода, још малодетног Петра, који беше син друге цареве жене, Натадије Кирпловне Наришкинове, нећакпње новог гроФа Матвејева. Овај гроФ беше један оп првих Руса који су стали уводити у Русији европску кудтуру. Беше и ожењен једном Европкињом из дома шкотских Хамидтона, с којом је, усред Москве проводио европски живот, а цар Алексије Михајдовић живљаше с њим у иријатељству. Матвејев одгаји у својој кући једну своју нећаку, ио имену Натадију Кириловну Наришкинову, узоригу депотом и бистрпном ума. Једног дана, кад цар Алексије дође да руча код свог прпјатеља Магвејева, Натадија послуживаше око стола, по ондашњем обичају. Цар је опази и заволи, и посде неколико дана, вративши се опет свом иријатељу, рече му: „Ја сам нашао мужа за твоју нећаку". Тај муж беше дицем цар Адексије, с којим она роди бесмртног Петра Велнког. Монуменат који представља храм с портикама, украшен је стубовима, буктињама, рељеФима и скултурним групама, које алегорично нредстављају цео један дист ондашње сувремене псторпје. Једна од група представља царицу Наталију која штитп свог љубљеног ујака од бесних стредаца, ади га не одбрани. Овај је монуменат подпгао у првој половини овога века гроФ Никодај Петровоћ Румјанцов, потомак од кћери покој. гроФа Матвејева, чија је мушка доза изумрда. У Мјасницкој улици свратих у уметничкоиндустријски музеј гра®а Строгонова, придодат индустрпско -дртачкој нстоименој школи, о којој ће бити доцније речи. 1 ) У овом музеју прикупљени су из целе Русије сви могућни примерци и копије свију производа народних, у којима је примењена вештина на рукотворине; дакле тканине, чипке, иосуђе, цртежн зграда, накити, украси, све што је кадро да створи нову или дотера коју већ посталу индустрију у Русији. Читалац ће појмити важност ове установе, кад му кажем да су се, као што ћемо на своме месту видети кад буде реч о индустрији руској, на основу гих образаца неке нове индустрије руске зачеде а друге дотерале до савршенства, као на пр. златарске ковине гласовитог, не само у Русији већ у свету, московског златара Овчиникова. Док овај музеј представљаискључиво народне рукотчорине, други, политехнички музеј, који се надази при излазу из Мјасницке удице, на Лубјанској пдошчади пред Китај-городом, обухвата све гране индустријске у опште. А трећи музеј, који се налази у земљоделској шкоди дицем иа прилично од нас удаљеној Смоденској Садовој, ') Овај ме је музеј тим више занимао, што би могао послужити образад о сличнон музеју и у Орбији, који би, можда проширио свученост наших данашњих мисли и створио новом нараштају благородније поље за радиност.