Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У

стигосмо у Москву, у ту челичну Москву, у тај олтар и тврдињу руску... Скидајте јој капу аи сви Словени, који не уместе образоватп државу или, основаиу, не уместе сачувати!.... II. ИРВИ У11ЕЧАТАК ОД МОСКВЕ, — ОпШТИ ОНИС МОСКВЕ. СтАРА ПОДЕЛА МОСКВЕ. СтАНОВНИШТВО МОСКОВСКО ЈЕ ВРЕДПО. По кратком застоју у курској железничкој станиди, кренусмо се, у другом кругу по североисто шом окраЈку вароши ка николајевској станици, возећп се пун четврт сахата у пламу светлости. После неколоко мипута, и ја се већ одмарах у северном хотелу, у загрејаној соби при самовару. Обично се каже да је први упечатак најмеродавнији. Али нпје тако. Ко Цариград види први пут из даљине са БосФора, нри рађању сунчевом, у магли завијен, као у каквоЈ копрени испод које се блистају стотинама мунара, тај мисли да гледа какав вилин град. Алп, кад уђе у њега, ишчезава. Цариград нпје друго него једна занемарена оријентална варош. Москва пак учини на ме обратан упечатак. По што се мало загрејах чајем, срце ми не даде мира док не изиђох да, колико толико, разгледам варош те исте вечери. Запамтив полазну тачку и иравац неких улица по плану, упутих се сам пешке ка Кремљу. Будући нисам намеравао осгати више но два дана у Москви, те сам одсео био у најближем хотелу до нпколајевске станице, у мешчанском предграђу. Кад сам , дакле, при излазу из хотела приметио да је калдрма гребенаста, да су улице неправилне, да су куће као градови гломазне, да су дућани већ затворени, а улице пусте и ако не беше више од 9 сахати, свим тим не бејах ни најмање изненађен, јер држах да ће бити друкчије у варошп. Али ни после дугог хода менп се не указа још та чаробна Москва, Мишљах у себп: или сам залутао, или је Москва полуоријентална варош, кад на један пут избих на једну пространу пијацу где се у дну дизаху неки бедеми у чијим стенама стајаше широм отворена пространа капија. Прошавши кроз ту капију, уђох у једну дугачку правилну улицу, сјајно осветљену и на чијим се крајевима дизаху прекрасне зграде; али не знађах где се управо налазим. Улица беше пуста, једва неколико извошчика у штацији. Помпеји и Херкуланум не чине на путника тужнији упечатак, но што је на ме те вечери учиннла та пуста Москва. Разгледајући улицу лево и десно, приметих натпис „Славјански Базар", који беше још отворен. Ја се дакле налажах у рејону Кремља, пошто је Славјански Базар у Китај-городу. Уђох' у хотел, где ме портир упути у рестаурацију. При уласку заустави ме један горостасни цербер са: „Позвољте вашу шубу, ваше голошне ивашу палку (штап)". Рестаурација, у облику круга, беше пространа и сјајно осветљена, са гадеријом у наоколо а у средини водоскоком између егзотичног цвећа и дрвећа. Ну и рестаурација беше пуста, једва два или три госта сакривена иза покретнИх зидова. Што ме још већма изненади, као првина

за ме, то беху татарски послужитељи, сви један као други, у Фраку, осим два Европљанина; али мп се Татари наметнуше први да ме посдуже, не баш како треба али до душе мојом кривицом, јер не умех тачно изговарати руске речи. Кад вечерах, затражим кафу: ,,Не понимају," одговори миТатарлн; кафу, Са^ее, понових; „Не понимају" беше по други пут одговор за то што не казах „коФа". Татарин не разуме друкчије. Одавде вратих се извошчиком кући, не баш тако задовољан мојом ноћном екзкурзијом по Москви. Сутра дан, ма да је снег падао, изађох колико сам могао раније да разгдедам доњу варош. У тој шетњи утврдих се у уверењу да је Москва у сваком обзиру на распутници између Европе и Азнје, не само у њеним удаљенпјим дедовима, већ и у јединственом можда у свету, њеном вилинском Кремљу. Али остах у тој мери изненађен нространством града, новошћу и разнодикошћу призора и жпвом радиношћу становништва, да ми снага не достаје да пружим мојим читаоцима ма ирибдижно верну слику свију њених дражи. Москва се диже по обалама вијугасте реке Москве, мад пе у пуномкругу, чијије центар Кремаљ. ПериФерија тог круга износи 42 'ј. 2 кндометра а најдужи пречник 12Ч |г , најкраћи нешто више од 9 километара. Кроз Москву теку две реке, Москва и Јауза, која утиче у Москву у самоме граду, до Кптај-города. Осим ових, теку кроз град још других 6 — 7 речица и мноштво мадих језера, дедећи га као на острва и подуострва. Град је опасан земљаним ровом, на којем су око 20 капија, кроз које се улази у град. На бок ових ровова наслањају се изнутра неких. десет великих манастира опасани истим бедемима и утврђењима као и пре 3 — 4 века. Међу њима пма их који заузимају толики простор и броје толико зграда, да би их пре упоредио с малим градићима него с манастирима, Ови су манастири некад биди приличпо удаљени од старе Москве, и они су први сузбијади иди поцуштади непријатељским нападима. Изгубив данас своју одбранбену важност, сачувади су историјски значај, те су и зато достојни наше нажње, нарочито, Спаски, Даиидовски, Дански и Новодјевички. Све улице које са периФерије секу град у његовој највећој дужини, морају неминовно проћи кроз ценгар, оддучити се дакле у Кремљу, јер, у ствари, такве улице нису ништа друго но пречници, одчосно полупречници круга, док побочне удице, ма како неправилне биде, нису ништа друго но концентрични кругови. Од прилике на пола пута од периФерије ка центру опасује град, свуда у наокодо, један први широки будвар. Ту су бида некад утврђења Москве, кад се она само дотде простирада. Та су утврђења бида од земље и унутрашње предграђе које се на њих није насдањало, звадо се „земљани город"- Кад се Москва проширида, та су утврђења срушена, а нростор што су га заузимади претворен је у широк округао будвар, засађен дрвећем, услед чега Руси га и зову „Садоваја«. Одавде опет, на иуту ка Кремљу, опасује град други округли будвар, на ком су се некад дпзади градски