Prosvetni glasnik

22

ИЗ ВЕОГРАДА У ПЕТРОГРЛД

обухвата све могућне алате, справе п примерке који прппадају агрикултурној грани. Ови музеји допуњују Један другн, адп још не исцрпљују све што се и ио другим московским музејима налази на пољу привреде. Ова претежност практичних школа у Москви утврди у мени зачету мисао на први окрег по Москви, да су Москови практични и позитивнн људи, у чнјој би школи многи ветрењасти јужњак имао много шта да научи. Ако од овог музеја продужпмо нашу шетњу правце преко љубјанске плошчади у краткој улици, норед Китајгорода, која се пред нама отвара, избићемо на пространу плошчад, у врху које се диже главно московско иозориште, ириметно с једноставности своје ахритектуре, а међу тим, здраво велпке сразмере. Све што га с поља краси то је висок трем у прочељу на десег коринтскпх стубова, које наткриљује Фронтон са Хелиосом, богом светлости на врху, у четворонрежним колима. Ово је позориште сазидано 185(3 год. и у њему се представљају опере и балети. Изнутра је богато украшено, па четири спрата ложа а пети галерија. Може да стане у њ до пет хиљада слушалаца. У близини овог позоришта има други мањи „Пушкинов" 1 ) за драме, и још друга два за мање свечане представе. У великом позоришту у Москви представљају се најрадије домаће руске опере, чији Је репертоар прилично богат, а некоје између њих стекле су глас са своје музичке вредности ц у Европи. Најпозпатија је Глинкова опера „Жнзн за Царја" (жнвот за Цара), еиизода из доба међуцарства. Кад је, на име, нрви Романовић изабрат био за цара, Пољаци (који беху још у том тренутку око Москве) послаше чету наоружаних људи да га убију у Кастроми. Мужик Иван Сусасин, да би спасао свог новоизбраног господара, заведе злнковце у шуму, услед чега плати жпвотом своју оданост. Да бисмо могли нродужити даље нашу шетњу, потребно је да се претходно окрепимо. Уђимо дакле у овај хотел у близини театра, мислим зове се „Континентал". Сале за ручавање су на другом спрату, оне се нижу у недогледноЈ дужини једна за другом, једва их човек може иребројити. Чаршави се по столовнма сјаје од белине. Изобиље зеленог дрвећа и цветних биљака производи нам илузију, као да смо се онет пренели на југ. За време нашег доручка свира негде из потаје какав акордеон попут оргуља, врло мелодичне комаде на измену. Послуга је уљудна и тачна. Али тешко вама ако не изговарате тачно руски, јер су и овде иослужитељи „Татари". Обилност и велика разноликост закусака на биФету и саме вам показују, да је ово један од најраскошниЈих московских хотела и да, према томе, цене неће бити умерене. Ми бисмо се огрешили о обичаје руске, кад не бисмо окусили по који мезелук. Порција свежег ајвара кошта рубљу 75 копека, маслпнака 60. Уз мезелук иде и неизбежна чашица вотке 30 к. Само једно вруће јело одмеса, котлете „пожарски" рубља 50 к. парче сира 60 к. Свега дакле за овај једноставан доручак неких 15 динара, а са ппћем, ако је вино, и 20 динара. Ово су заиста цене за богате трЈ ) Има и моиуменат Цушкинов по Тврсвој Садоваји.

говце из Китај-города или за хероје Толстојевих романа. Алп има у Москви и јевтинијих рестаурација исто тако добрих, само ие тако луксузних. Пошто смо се окрепили, одмарајмо се мало, пушећи добре руске цигареге, поред не баш тако добре руске каФе, поред прозора, па посматрајмо свет који пролази по позоришној пијаци. Ја знам само два места у Европи, где се могу видети у исти мах, најразличптијп типови људски и најразлнчитије ношње, а то су Цариград и Москва. Московљапин је у општим потезима прави словенеки тип. Он је непосредан потомак старо-словенског племена Северјана. Да су се стара словенска племена просторала и до граница Москве, то нам сведоче данас многобројне могпле откривене у тим пределпма, у којима су нађени, иоред костура, и остаци старо-словенске културе; и поред тога огроман број „геродпшта" раштрканих по овим пределнма. Сувпше, овом већ јаком чвору Словена придружише се. ускоро, и многобројни досељеници из другпх словенских племена, са запада и са југа, кад, заустављени у свом продирању, једни од Дитаваца п Немаца. а други од упада азијских Номада, морадоше неминовно тражити одушке по северо-источним шумским пределима Русије. То нотврђују многобројне вароши, које су они овамо основали, једноимене са варошима свог рођеног пређашњег завичаја. Неосновано је дакле тврђење, да су Московљани пославењенп Фини или Татари. У том продирању онп потчииише Весе, Муроне, Чуде и друге раштркане гране Финске расе. Старословенска се крв ту, истина, помешала са финском, али јамачно не у тој мери колико гало-романска са Франачком, или северо-немаца са словенском. Она мала разлика карактера и црга која се оиажа између Маскола и Малоруса, имала би се умесније приписати суровости климе и опоростн борбе са многим неприликама, него ли мешавини крви, која их је, међу тим, надокнадила, за какав незнатан губитак, врлинама постојанства и размишљености. Поред ових Московљана, који поред нас по овој пијаци пролазе, Флегматични, мал' не троми, у пространим каФтанима или дебелим кожусима, тешким чизмама и великим шубарама, виђасе, и ако ређе, по који чистокрвни Азнјата: Татарпн, Бурјанпн, Гољед (са обала Амура), Бухарац, Киргиз, Перса, Тунгуз, Калмук и кб би их све набројао и насликао, већ хајдемо, да их у верним снимцима гледамо и проучимо у Румјанцевском музеју. IV. Продужење шетње по Москви. — Први руски университет. Опег музеји. — Часовња иверске бо.кје матере. — Нубличии и Румјанцевски музеј.—Александровски парк. — Приватне галерије слика. У путу, по Маховој, проћи ћемо поред првог, по своме постанку, руског свеучилишта, које основа ћерка великог реФорматора руског, царпца Јелисавета; ово је свеучилиште такође богато разноликим стручним збиркама. Ако одавде сврнемо на лево, за неколико корака ка Китај-городу, наићи ћемо на часовњу чудотворне иконе Иверске Бо-