Prosvetni glasnik

ИЗ ВЕОГРАДА У ПБТРОГРАД

жје матере, пред којом се навек мноштво света стиче, да се пред њом прекрсти и пзмоли. Ова се часовња налазн између коскресенских врата Китајгорода. У Москви и у Петрограду прпметаћемо по боку гдавних улица и иа раскршћу путева куда се много света стпче мале капеле и црквице, назване „Часовње 8 , пред којима или у којима свет стаје и улази да се прекрсти, тренутно помоли, често и да упали по коју свећу — па онда иде даље својим послом. Тако радп не само прост свет, већ и људи из отменијих кругова. Часовња Иверске Божје Матере толико је на гласу, да скоро нико неће проћи поред ње, а да се бар не прекрсти. Часовња и иконе оковане у злату и украшене драгим камењем. Она и нпје изворна слпка, већ копија друге пз Пнерског Манастира на Атонској гори, у чему лежп узрок великог поштовања ове, московске. Изворна пкона канда је постојала већ у деветом столећу, у доба иконокласта, у Никеји, где је била заштитнпца дома неке побожне удовице, од куда је доспела, по предању дотичних монаха, чудотворним начином у иверскп манастир. Иверско становништво поднесе снимак са те иконе, у половпни 17.столећа, на ноклон цару Алексију Михајиловпћу, који ју најпре положи у Никољски манастир, а одатле буде пренесена у ову часовњу, Да би нам служидо за меридо колико је московско становништво побожно или одано старим предањима, напоменућемо, да се ова пкона сваког дана разноси на модбу дотичних у сјајним кодима, која се ту виђају пред часовњом, по домовима, бидо код болесника, бнло да својим присуством увелича какву домаћу свечаност. Ако из ове часовње уђемо кроз васкресенска врата на црвеној плошчади (на коју ћемо свечано тек сутра доћи), наићи ћемо одмах на десној руци но боку Кремаљских зидпна на царско-руски Хисторични музеј. На жалост, ова пцтересантна и поучна збирка, не беше ми пристунна но само у једвом одељку руских старина из арвог руског хришћанског доба, понајвише сдпка — и онда у другом једном преисторијском одељку, колико да добијем појам о његовом значају. Лубање и предмети који се ту налазе, као оружје, адати, украси, нађени су у могидама. С тога је овај одељак и за нас поучан, јер нам осветљује колико толико историју наше преисторнјске прошдости. Поред ископина нредстављен је у сдикама по дувару приближно и људски живот из тих прастарих времена. Зграда у којој је овај музеј смештен, сазидана је врло раскошно у стилу, којим се пнаугурише ренесанс старо-руске архитектуре. Сад нам треба опет изићи из Китај-города кроз иста врата кроз којасмоушли, (само десним пролазом, јер је леви за оне који улазе) па место Маховајом, упутити се, без застоја, правце Румјанцевском музеју, дуж целог адександровског парка, за који рекосмо да обухвата западну страну Кремља. Овај јепаркКалимегдан московски, укусно обрађен, испресецан мостовима преко којих избијају две кремаљске капије, Троицка и Баровицка. На спрам ове посдедње отвара се мади трг услед укрштања многобројних улица. Наједном угду тог трга диже се, на мадој узвпшпцп, укусна палата такође у ренесанс-стиду руском. У тој палати

надази се „Публнчни иРумјанцевски музеј", ирозван Румјанцевскп што је велики део предмета овог музеја поклон наследника гроФа Николаја Румјанцева, државника и научника руског нз прве четвртине овог стодећа. Музеј се овај дели на пет гдавних одељења: 1. Бибдиотека, старопечатане сдовенске књиге и рукописп; 2. ЕтнограФија; 3, Природословне науке; 4. Археологија; 5 Галерпја слика. Најважнија су прва два одељења, једно због многих и важних старих рукописа који се у њему надазе (међу њимаи старо-српских), адруго, што у неких триста манекена представља у највећој верности сдике свнју народа руских п словенских међу њима, и Срба из разних крајева, поред тога п неколико сдика страних народа чијупразнину пспуњују, донекле, ФотограФски снимци. Јваки тип пли племе представља у дотпчној ношњи, понајвише отацмаги и дете, а некад и впше лпца, у сгану или шатору, под којим се станује у томе крају, окружена истим алатом, истпм посуђем, истим музикалним инструментима који се у дотичном крају употребљавају, заузети истим послом који обично у своме пределу врше. Ова збирка, која води своје порекдо из доба руске етнограФске издожбе, била би сама интсресна и кад је не би допуњавале у засебним орманима цеда изложба тканина и других рукотворина дотичне народности и племена што уздиже њену вредност са гледишта техничног и научног. Старине смо већ видели у пређашњем музеју, а галерије слпка имаћемо прилике да видимо изврсније п обидатнје у Петрограду. Али нећемо тамо видетп руских изворних слика из новпјег доба. Тих нема нп у Ермитажу ни у Академији вештина толико и таквих као што их има у Москви. Зато упућуЈемо свакога који жели да се о новијем сдикарсгву руском обавести, да посетии Румјапцевску гадерију слика а нарочито приватне галерије мецена московских, у првоме реду Третјаковљеву, Солдатенкову, Боткинову и друге. Богаством п укус се развпје. Власници ових галерија;, као год по неки у Кијеву, већином су богати трговци нлн капиталпсте који, задовољавајући свој укус за вештине, потпомажу развитак ове гране, купујући за скупе новце умотворине домаћпх вештака. Третјаковљева галерија најбогатија је у Русији, може бити, бројем и избором руских сдика. Само Верешчагинових ту има преко двеста. У њој се налазе чувени портрети Рјепнинови ц Крамскајеви, с којпма ћемо се мало упознати кад будемо говорили у онште о новијем сликарству руском. Међу тим, пошто се још надазимо у Румјанцевском музеју, упозорујемо читатеља на гдасовиту слику Иванова (сина) која. се ту налази, а која представља Исуса Хриета како се на обалама Јордана приказује с једног виса Јовану Крститељу и многобројиим Јеврејпма. Ову слику хвали у опште сваки ко је види, па п најстрожи страни критичари сликарства руског. Наспрам Румјанцевског музеја отвара се Пречистенска улица. На крајњем угду ове улице надази се опет један чувенимузеј, приватна својина кнеза Галицина, а састојп се из три одељка: Бпбдиотека, Старине и Гадерија сдика, понајвише