Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

њење народао, постојаху у Русији и слободни градови, који се управљаху по властитим законима Међу овима долази у првоме реду горди Новгород на обалама Волкове, поред језера Чудског, који се својим зачетком губи у тами стародревне историје руске. Заиесен иоглавито трговином, Новгород спада међу она племепа, којима, је унутрашњи поредак био најпречи, те су ирви позвади кнежеве варешке да с њима уиранљају. Ади Новгород нпје никад зато уступио своје суверено право тим кнежевима, већ нх примао под погодбом, да не крње његову самоуправу. На основу тога права, варешко је веће новгородско вршило најглавпије послове града, а кнез тек неке, делећи правду, и то уз прииомоћ посадника, ког је веће бирало још и у циљу да бди, да се самоуправа градска, као што је утврђена била Јарославом Великим, не крњи. Као сваки трговачкн народ, Новгород је само за онпм освојењима телшо, која су му обезбеђивала путеве његовој трговини. На северо-истоку, допр'о је био до Урала, гдеје водио металну и кожну трговину, а са запада, до балтијског мора, где је морао водити непрекидну борбу са разглашеннм немачким витешким редовпма. Као свака људска установа, тако је и новгородска самоуправа прежпвела била свој век. Многе се странке појавише у граду, и тако се међу собом позавадише да је тешко и данас погодити 1 ) зашто је ова илп она Факцпја немир правила п буну дизала, и у тим се борбама бацала у наручје странцима. Иван Велики започе своја освајања најпре са Новгородом, не без отпора, парочито од стране МарФе, удове последњег посадника Борецкога и његовпх приврженика. Новгород би покорен, и хиљаде његова становништва расељене по разннм крајевима Московнје. Жалостан свршетак једног славног града! Али ми не смемо оплакивати његову пзгубљену слободу са узрока што су је Новгорођани сами пропграли. Толпко је та златна слобода убнтачна, кад се она злоупотребљава и сматра као цнљ, а не као средство. С падом Новгорода, Москва доби и колоније новгородске, простране северне покрајине, које су се пружале до ледеиогмора п преко Урала. Вијатка, нзмеђу река Каме и Внјатке, некадашња колонија новгородска а од скора незавнсна република, паде такође иод власт Иванову. Псков, при утоку Великаје у Псковско језеро такођер негдашња новгородска колонија, очува једини од слободних градова руских, јошза сад, своју независност. Засадје, присаједињењем Новгорода важач успех ностигнут, не само што је Москва знатно проширила своје границе, већ^и поглавпто, што је отета из руку Љггаваца, којима се Новгород у наручје бацао, важан ослонац против уједињења руског. У свом даљем продирању, Иван освоји Пермију, коју је већ калуђер Андреја, као што видесмо, био придобио хришћанској вери, важна иокрајина за Москву, због својих златних и сребрних руда, које су око ње. У тренутку кад су Колумбо н Васко де Гама открилп Америку и морски пут за Индпју, три војводе руске нређоше, са шаком људч, у сред зиме, на саоницама у које ') БелаЈев. Одломди из историје руске. »Нолгород*. 1866. у Мосвви.

беху пси заирегнутн, преко кланаца уралских, потукоше, с оне стране, Самоједе, упадоше у области Вогуда и Угара, одузеше им на јуриш четрдесет утврђених заселака,занленише мноштво блага и заробише педесет кнежева, па се вратпше у Москву, крунисани славом, као проналазачи новог света, безкрајнпх предела сибирскпх, дотле само по бајкама познатих. Наследници Иванови освојпће скоро п придружиће Руспји п ове покрајине. У свом даљем прикупљању руске земље, Иван прпдружи Москви моћну кнежевину тверску, која је у стању била да изведе у бој до 40 хиљада војске, акоја се, до скора, такмичила с Москвом за надмоћност. Иван присвојп ову кнежевину без боја. приликом, кад се њен последњи кнез Михаило иридружио бпо, љутим пепријатељима московским, Л.итавцима. За тим прида Москви удјелне кнежевине верејску и бјелозерску, одузе суверено право кнежевима ростовском п јарославелс^ом. Напослетку, нешто силом, а пешто ириликом смрти, одузе од своје браће свеудјеле, којимаихје отац обдарио био. Док се овако Русија прибирала, дотле се царство татарско распадало услед неслоге и анархије, које су почеле бпле отпмати махауњиховим канатима. Многи царевић татарски прибегавао би сада в. кнежевима московсвим, тражећи њихову помоћ илп прелазећи у њпхову службу. Иван је вешто употребљавао њихову неслогу за своје цпљеве, пзбегавајућн, ипак, сваки сукоб, склопнвши пријатељство са Крпмским Хапом, Менглп-Гпрејом. Али, кад му Сарајски Хан Ахмет посла 1478. год. ноклисаре са својим ликом, да ишту од њега данак, Иван бацп под ноге лик, а паклисаре даде погубити, све. осим једпога, који однесе овај одговор Хапу. Сад Ахмет пође са војском на Ивана, који га дочека са 150 хиљада војника и многобројном артиљеријом на обаламареке Оке. Пошто обевојске ту осташе неколико недеља, изазивајући се узајамно, Татари, приликом неког покрета руске војске, стадоше изнеиадно бежати. Иста необјашњива паника обузе и руску војску, која такођер поче бежати, и тако се сврши последњи велпки упад татарски без боја и Русија се сада опрости за навек њихова ига. Иван, неколико година после овог догађаја, пређе отворено ОФанзивп и, 1487. освоји Казан,заробиказанског цара Алегана, али његове области не придружп још за сад Москви. већ посади на казански престо једнога од својих приврженика, рођака свог, прпјатеља Менгли-Гпреја. Узевши нод своју власт северне и источне крајеве руске, ослободн се за навек ига монголског. Иван пауми да иоврати Русији јужне и западне покрајпне, које су Литавцн били отргли од Русије у доба инвазије татарске. Нека завера иољска, откривепа у Москви иротив живота Ивановог, даде му новода да поведе војну иротив Литаваца, који су.се од скора удружпди с Пољацима. У року од пуних десет годипа (14^4—1503.) рат се више пута понављао, у пркос женидбп в. кнеза литавског, а доцнпје и краља пољског, с Јеленом, ћерком Ивановом. У овом рату учество| ваху скоро све јужие и северне силе: Татари, Турци, Молдавци, Угри и Тевтонци, и сврши се