Prosvetni glasnik

113 БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

сусрет са иконами и светињама. Веродолиш Ааијат јурне сад силом у град, посече све што је срео (пршшчно тачац рачун каже да је изгинуло овом ириликом 24 хиљаде Московљана), опљачка цркве и падате, па по том све преда пламену. Димитрије је, за време ове несреће, био у Костроми, где је прпкупљао војску, пе нашавши код великаша онај одзпв као прп полазу на Кулпково. Ма да је сад Русија морала на ново сноспти харамије татарске, њен спас није ипак био тако далеко. г Бенђпс-Хана је нестало, Тамерлаи ће се јошједан пут вратитп да пустоши, али неће ни стићн до Москве. Распад се Златне Хорде примиче, пошто се Ханови и Мурзе почеше међусобно клати. Димитрије увелича такође московску област удјелима Стародубским п Голпчким, које одузе од дотичних кнежева због неверства; присили бојарпна Боровског и Михаила, кнеза тверског, да прпзаду његову врховну власт, а тако исто натера и ионосип Новгород, који је прешао био у логор Литаваца, заклетих непрнјатеља Русије, да плаћа годишњи данак н призна врховну политичну власт в. кнеза, као и верозаконског Митрополпта носковског. За његове владе, калуђер Степан придоби хришћанској вери Прмску земљу. Димитрија наследише два ВасилиЈа, син и унук. Ступањем на престо Василија ДимитрпјевиИа (1389—1425.) Москва је била толико порасла у сили придружењем удјела отетих илп откупљених од осталих руских кнежева, да ни један династа није смео оспоравати велико кнежевско достојанство московској лози. Са Василијем II. (унуком), прозваним „слепим", велико кнежевско досгојанство, које је још само но облику ирииадало Вдадимиру на Клијазми, би пренесено и дејиче у Москву, оног дана, кад се Василпје слепи крунисао у Успенском Сабору у Кремљу. За време Василија Димитријевића, Тамердан је уиао био по други пут у Руеију иосде победе код Анцпре, где су се и наши окдопници борили на страни Бајазитовој, и упутио се Москви, ади изненадно напусти ову своју намеру и окрене се нротив рођене браће, против Сарајске Хорде. Расцен на Хорди осмели Василија Димитријевића, да њој не пдаћа харач. Једигеј Хан поведе војску на Москву да ирисиди в. кнеза на плаћање харача. Ади Кремаљ бранише сада топови, и Једпгеју не испаде за руком да га освоји, већ се задовољи са 3000 рубаља откупа, што му их дадоше бојари московски, и врати се више поражен у Сарај. Од сад, опасност не прети више Москви од Хорде, већ од Литавије, којом је Васидије више пута додазио у сукоб, ма да је имао за жену ћерку в. кнеза дитавског; обојица ипак избегаваху отворени рат. Василије Димитријевић прошпри московску област са још некодико иових удједа, као Муром, Суздал, Нижњи и другим тековинама черниговског удјела, и уда своју сестру за византијског цара Палеодога. За његове вдаде Москва је у три маха страдада од пожара. Кад је пренинуо, 1425. године, иаследи га његов син Басилије ЂасиљевиЛ II. (1425—1462.). Мада је утакмица за в. кнежевско достојанство пзмеђу остадих династа н кпежева московскпх одавна била престала, она се сада поново расиали између самих московских кнежева,

иотомака Димитрија Донскога. У тој борби која је трајада пунпх двадесет година, Василије изгуби вид, као и једап од његових супарника. За време те грађанске борбе, кнежеви руски, утркиваху се иоследњп пут у својој снисходљивости код Ханова Сарајскпх. Василије јепоследњи кнез руски, који је прибавио престонп јордик од Хорде. У пркос тим унутрашњим борбама, Василије увелича ипак, при крају своје владавппе, московску обдаст, присвојивши нове удјеле, као што моћне републике новгородску и псковску нагна сидом оружја, да ноштују његова суверена права над њима. За његове владе, Турци освојпше Цариград (1453.). Сад, иошто нестаде цара хрпшћанског, Москва ће примити под своју заштиту православне народе, што сведоче а мпогобројни бегунци, калуђери, уметници пнаучници, који сада дођоше у Русију да тра;ке уточишта, и којп ће заметиути кодпко тодпко ренесанс руски. IX. И вап В е.шки диже М оскву до велесиле.— Н аследсгво визлптијског жезла ирелази на владаоце московске. Новгород, Нсков, ВијагКА, слободии градови.— Р усија отказује харлч ТлтАРИМЛ и почиње реванш ПРОТИВ азијских - рСВОјачл .— В аси.шје III, отео С молеиск од Л итавије , — ГТ ван грозии, ирви цар руски . — О својен.е К азана.— Њ егова љуга ворел против великаша. освојење сивира. Ф еодор, последњи Р уриковац владалац, московски.— ЗавОЂЕЊЕ сељачког ропства и основање руске патријаршије. Од доба Данида, ирвог по реду кнеза московског, протекдо је скоро два века до Ивана Велпког. Осам се кнежева променило, редовннм путем, на нрестолу московском. За не пуна два века, Москва, у Данилово доба незнатна кнежевина, порасла је до угледне силе, прикупљањен распарчане руске земље. Борба изнеђу разних Руриковвх иотомака за надмоћност решена је, ако не још коначно, а оно неоспорно у корист Москве. Старосдовенског обичаја наследства по старешинству у задрузи, нестаје све више у корист нрворођеника. Удјелна се кнежевина претвара у државни скдоп, а појам цара. императора, пријамника права народног, намесиика божјег на зеиљи, коме нико није раван, већ сви грађанипотчивени, постаје идеал и московских вдададаца. Унутрашњим оснажењем Руспје мењаху се и њени спољни односи. Сида татарска на југу беше се, истина, истрошида у овом размаку времена, ади, на против, сила дитавска на западу постала је страшна н за саму Москву. У њеној власти стајаху већ Бело- и МалоРуси. Још мало па ће се коначно слити Литавија с Пољском, и онасност за опсганакМоскве и целе Русије, која је минуда с југа, настаће са запада. Да би Москва одоледа повој опасности, потребно је да се наследникВасидпјев оснажи новимприсаједињењима, и да се са свим ослободи од татарског ига. Тај ће задатак, заиста, испунити насдедник и син Васиљев : Иван III. (1462—1505.), који ће својии делима заслужити у историји руској назив Ђелики. Поред многобројних удједних кнежевина, расејаних по цедој Русији, које су, својим такмичењем за надмоћност веновима спречавале уједи-