Prosvetni glasnik

62

радња главнога просветног савета

да сам у речнику тражи и бира згодне изразе за превод. Усдед тога искључује се од рада учениковог свака саиосталлост, без које није могуће научити никакав језик, а наставник не може видети видна напретка и правог успеха у своме предмету. Сем тога задатак школе није само тај, да даде ученнцима из појединих предмета довољну меру знања, него и тај, да ученике у ранијим годинама навикава на рад, те је наставник дужан отклонити све оно што би, као олакшица у раду, кадро било ученика учинити леним. Латинска књига с објашњењима свакако се мора сматрати као олакшица, а коментари Цезарови у толико пре, у колико су они почетница у вежбању превођења латинскпх класика. Најпосле текст од Доберенца и Динтера, по коме је писац израдио своје „напомене", потпун је као и сва издања с примедбама, а то није увек практично за школе, јер се у њима може наићи на места, која нису за превођење због своје садржине. На така места наилазио сам и у издању Корнелија Непота, које се употребљава као уџбеник у наишм* гимназијама, те сам прпнуђен био да их изостављам и натерујем ученике да их бришу. То често буди у ученицима радозналост, да сазнају садржину таких места, што не може на њих никако корисно дејствовати. По моме мишљењу требало би дакле избацити из текста садржпну коментара У. 14 и то од: ихогез ћаћеп!; с!еш ДиоЛеш^ие т1;ег ве сопипипее па до краја те главе, и ону коментара VI. 21 4 (^ш сНиИзбше иприђегез регтапбегип*.... па до краја те главе. Но при свем томе има ова књига п својих лепих страна, у колико су Цезарови коментари објашњени с геограФске и етногра®ске стране, што су изложене војничке установе и протумачени неки поједини римски обичаји на које се читањем нанлази. Па и слпке додате на крају књиге нису сувишне, јер и оне доприпосе бољем разумевању коментара. За оваку књигу све је ово било потребно тим пре, што се од наших наставника латинског језика не тражи па проФесорском испиту познавање римских старина (гбцтсће АИегШшег) као што је то другде, те ће иредавачима те прпмедбе свакако добро доћи. Али „напомене" г. Мите Живковића имају где где грешака и недостатака, што не могу пропустити а да овде не наведем, како би писац могао то поправити, ако би Главни Просветни Савет решио да се ово дело прими за уџбеник. 1. Пре свега живот Јулија Цезара, који писац доноси на челу књиге, написан је сувише кратко и непотпуно. У њему није напоменуто чак ни оно

што писац није смео никако прећутати ученицима, а то, да је Цезар написао само седам коментара, а да је осми саставио Л.уло Хирције, пријатељ Цезаров, да бп тим конентаром попунио ту празнпну и довео у везу галски рат са грађанским ратом, о коме постоје коментари од самог Цезара. За оваку књигу мислим да је потребан био увод, у коме се прегледно, тачно и исцрпно пропраћају живот и дела Јулија Цезара, тога велпког књижевника п војсковође рнмскога, да бп ученпци могли схватитн прилике, у којима су наппсанп коментари, начин те врсте књижевности, лепоту дела п његову важност, те да ее тако пробуди у њима пнтерес за писца, којим ће се бавити преко године. Тога свега нема код г. Мите Живковпћа. 2. Писац нпје нигде објаснио, нпти је обратпо пажњу ученицима у својим „напоменама" аа реторичне Фигуре и тропе, којих има у Цезаровим коментарпма. То би њима врло добро дошло ради вежбања, пошто су се они с њима упознали у шестом разреду, учећи „теорију књижевности". 3. Што се тиче појединих места у „напоменама", која имају недостатака, имам да приметим ово: 1). Сошт. I, 6, 1. Место: „егап1; отшпо Шпега (1ио, ^иЉиз Шпепћиз с1ото ех1ге розбеп!" објршњава писац говорећи, да је роззепГ у конјунктиву с тога, што је та реченица иотребна доиуна главној. Мислим, да би боље било рећи, да је роззепГ у конјун. с тога, што је цип)и8 и т. д. иоследична релативна реченица (в. Тур. Син. 303, 2; 2итр1, 558). 2). Сотт. I, 11, 3. Каже писац зо1ит од зоГитг. Шта је тиме хтео рећи, не знам. 3). Сотт. I, 25, 3. Требало је, да је ппсац објаснио ретку употребу итератпвног конјун са сит код Цезара у изразу: сит /"еггит зе гпр1ехгззе1, која долази још само на два места III, 12, 1. VII, 16, 3. 4). Сотт. I, 17. 2. Реч ргг^аИт у реченици: ртаИт р1из розбт! ^иат 1рз1 та§1з1гаШз" преводи писац са лично. Држим, да је требало превести „као обични (или као приватни) људи", јер овде рггоаНт стоји место придева ргтаИ, као мало даље (III, 2, 3) зтдИаМт место д,е1гсаШз, и овде стоји у опреци према тад1з1га1из — власти. 5). I 20. 5. У изразу: „и<;1 е! гарићКсае тшпат еђ 8иит с1о1огет ешз Vо1ипШг ас ргесЉиб сонДопе!;" реч уо1ипШг преводи писац са „наклоности док овде значи „жеља*; „он је опростио увреду по његовој жељи и на његове модбе". 6). I. 31. 1. У изразу: „и!, бШ зесгеГо гп оссиИо с1е биа отшишдие за1и!;е сит ео а§еге