Prosvetni glasnik

61

На послетку износим и неке иедосдедности у самом српском језику, којих у школској књизи не сме бити. Тако: У 1Љ. У сар. Х1^: Цицерон, а у 1Љ. V, с. Х1Л Цицеро; у Нђ. V сар. IX (блага) „нагиба" Ј.,ау1Љ. УШ сар. XV (неповољан) „ нагиб" тавс.; У 1Љ. VI сар. ХБ1Л Г Ђ оцече, л а у 1Љ. Л Г П сар. XXXV „одсекли;" У 1Љ. I сар. VII „ Лабијен -ом\ 1Љ. II сар. XXVI „■Л.абиен;" У 1Љ. VI сар. III „Париз", а у 1Љ. VII сар1 ј УП „Парис;" У свези с овим напомињем, да би већ једном требало пречистити то питање: како треба иисати оне речи које су из туђих језика иримљене у наш? По моме мишљеву иемају нпкаква разлога они, који чак и шншпа ргорпа преводе на српски језик, него би их требало и у српском у основи изговарати — па према усвојеном Фонетичком правопису — и иисати онако, како се изговарају у језику, из кога су позајмљене. Изузетак од овога допушта се само у наставцима (Флексијама). Нарочито нема снисла друкчије изговарати а друкчије пак писати оне речи, које су — и ако су из туђпх језика позајмљене, — стекле, тако рећп, „право грађанства" у нашем језику, те се говоре и у простом народу, којпнијекроз школе прошао. Тако нпр. место: боље је: гимнасија (§утпазшт) гпмназија; ресерва (гезегуе) резерва; Парис (Рапз) Париз; Алесија (А1ез1а) Алезија Цесар (Саезаг) Цезар; Васа (Уаза) Ваза и т. д. 4. На последњем месту рада г. М. Живковпћа налазп се 10 таблица историјских слика, којимаје циљ, да расветле поједине моменте ратовања или описе старога рпмскога оружја, ратних машина, опкопа, ношње нт.д., што доприноси доста користи читаоцима, који желе да познаду друштвено уређење, обичаје п ратне вештине оних времена. Слпке су ирекопиране са каквог немачког школског издања Цезарових мемоара, и доста су јасноилепо израђене. Као што се на дну слика види, радио их је г. Чортановић, учптељ цртања неготинске ниже гимназије. Према свем што сам довде изнео о раду г. Мите Живковића, мишљепа сам: да се — поред оних примедаба п напомена што с!ам их местимпце учпнио — овај рад може ирииити и штампати о државном трошку ради употребе у нашим гимназииросвЕтни глдсник 1894

јама, ну с тим, да при издању овога дела писац има на уму п ове моје напомене, јер ће оне. надам се, ма у чем припомоћи, да књига изађе што тачнија и боља, пошто знамо, да се у нас дела ове врсте врло тешко јављају на свет у а камо ли да се чешће прештампавају. Заједно са овим реФератом враћам Главном Просветном Савету и рад г. Мите Живковића у прилогу под •/. Захвалан на поверењу и почасти 15. августа 1893. г. У Београду. Дим. Ј. Милојевић проФесор II београд. гпмназије. За овим је прочитан и други реФерат о овоме делу, од г. Сппре Калика, проФесора РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Пошто сам прегледао оба рада г. Мпте Живковића, директора смедеревске п. гимназпје, под насловом „С. Ји1. Саезапз Сотеп(;аш с1е ће11о Сга1Псо", част ми је поднети о њима овај пзвештај. Издања латинских и грчких класика обично су двојака: проста издања за школу, која Немци зову Дех1>Аизда1зеп 1'иг 8сћи1еп", Французп „13(11Иопз а 1'иза§е (1еа есо1еб", и издања с објашњењпма, које Немци назпвљу „Аиздађеп тИ Аптегкип§еп" а Французи „Е(1Шоп8 а\ т ес (1ез зотпшгез е(; атес (1ез по1:ез". Прва су већином одређена за школске уцбенике, а друга служе за личну употребу. Издање Цезарових коментара г. Мите Живковића спада дакле међу ова последња, пошто су коментари објашњени „напоменама", које је ппсац наштампао на крају књпге. Као таково, ово дело не спада у ода издања, која се по страним гимназпјама употребљавају као уџбенпци. По свој прилици они исти разлози, који руководе стране педагоге, да буду противнп унашању у школе издања с објашњењпма, руководилп су и мене, да кажем, како ми се ово издање Цезарових коментара с толиким напоменама не чиии баш подесно за наше гинназпје. Кад ученик нађе у „напоменама" сва потребна упуства на граматичка правила, на која он у читању наилази, са цитатом параграФа тога правпла у Туромановој Граматпци или Синтакси латинског језика; кад он нађе преведене поједпне речн, објашњене поједине изразе — он нема потребе да сам размишља о применп овога или онога граматпчкога правила, нити 9