Prosvetni glasnik

НОВНЈА ПСТРЛЖИВАЊА 0 ПРАДОМОВИНП ПНДОЈЕВРОПСКПХ ПДЕМЕНА.

откуда се извози амбра (ћилибар), на ушћу Рајие, иало му је у очи да се с десне стране находи други народ а не Келти, и он не знајући имена им, назва их Скитима, као што су већ Грци именовали и наше словенске претке између осталих племена азискога поретла, што живљаху изнад грчких насеобина у јужно; и средњој Русији. Да су словенска племена живела отприлике, где је и сад средиште њихово, одакле се никад, како се зна, нису селили, да се извести околним путем, ако закључак нпје смео: Херодот спомиње у источној Јевропи а до Будина племе, које се зове N(1)^01. Још је ШаФарик ') довео у свезу то пме с №дг, Миггес, прво име места на Бугу, друго име речици. Доцније су Шрадер и Фирлингер обратили пажњу на гласовну Форму Херодотове речи — с дифтонгом еи : слов. и у новијој Форми. Фирлингер (Кићпз 2еИ8сћгШ XXVII, 479 — 480' говорећи о етимологији Висле и закључујући постање речи према гласовним законима још у доба, кад су неодељено живела словенско-литванска племена с десне стране Висли, која их де.ваше од Германаца, вели: заједница словенско-лптванска постојала је још у V. в. пре Хр. према двогласној Форми речи _/Угг»ро/" јер су Словени диФтонге моноФтонговали или рашчланили у самосталној периоди развитка свога језика 2 ) (лит. слов. *поигог). Ф. Шлегел као прадомовпну индојевропских народа сматраше Индију. Из ње су „арпски" становници као колонисти п проповедници отишли у разне крајеве Јевропе и Азије, па се са староседеоцима у новом завичају мешали, наметали свој језик и обичаје. Тако изгледа, да он санскрт сматра као праоца индојевропским језицима. — Други један научник у почетку овог века, Ф. X. Линк, држаше да је то Зенд, један од старо-иранских диалеката, отац санскрту, а овај пак осталима. Немачки језик не беше непосредан потомак, већ нека мешавина персискога с варварским језицима. Пошто се зенд говорио у Медији и суседним областима, свакако је колевка прапароду била на висији, што је састављају Медија, Јерменска и Георгија. ') 81ОУ. ЖагсшСповв 2 , I. 2 ) В. Ргасе Шо1о^1С2:пе I., 162.

У почетку уопште не беше правилна поимања, истом кад је Ј. Г. Роде изишао са својим мишљењем, опажа се неки наиредак у схватању родбинских одношаја индојевропских језика. Он тражп осим домишљања и доказа да је прадомовина у Азији. Њему се чини, да је морала лежати пешто источније него што је узимао Линк: то је отприлике онај део средње Азије, што се или у близини кога се узимало и узима да је могла бити колевка индојеоропских народа. За одређење места нашао је ослонац у Авестп, светим књигама иерсиским. У Авести се чувају неки трагови предања, која говоре о сеоби народа зендскога, из кога посташе Персијанци, Миђани п Бактријанци. У првом Фаргарду Вендидада прнча добри бог, Лћиги-ггтгЛа (Ормузд) којим је редом за становање стварао нове мемље своме изабраном народу (зендском), кад је Апћго-таГпуи (Ариман) на сваку слао по пеко зло, да чинп пакости. Тако се именује шеснаест покрајпна широм Ирана, а чија имена готово иста или мало измењена находимо у исторнски сачуваним именима. На првом месту Ашуаиа уаега 1 ) за њом 8идх11ш, ст. перс. 8и§-ис1а (= грч. Ћоуд\т'гј, мисле на данашњп Самарканд). Обе су земље лежале једна крај друге, тако да је народ из једне одмах стигао у другу. Прва је, одакле су се Зендски Арје стали кретати, баква за деобу и осталих суплеменпка им, покрајина, из које су и доцније потекле многе народне сеобе, а то је земља у изворном пределу Оксуса и Јаксартеса, река у данашњем Туркестану. Ту су на самој међи високе средњеазиске горе, чијп су врхови вечним снегом покривени. Одатле су некад отишли на југ брамински Арје, да се спусте у поречину „седам река". Сеоба је настала изненада, Роде се домишља — како он разуме оно место у Авести због промене топлоте, у Ајгуапа Уае^а, тако да се народ нашао принуђен спустити се с планина у низине, где је блаже, у Согдијану, Персију и Бактрију. .Ј. Клапрот био је први, који је, тражећи да одреди индојевропску прадомовину, употребио доказе из упоредне науке о језику и из ФитогеограФпје. Његова је једначина ст. инд. ћћпг§-а, ст. слов. вр^ЗД, лит. •) Имена наводимо но Шрадеру, бргасћуег^Мећип"' ' ип(1 Ц"р§езсћ1сМе -, одакле су и узети ови ирилози.