Prosvetni glasnik

344

кости и артеФакти, сведоци бића до историскога човека. Адолф Пикте., један од оснивалаца огранка науке о језику „ лингвистичке иа.леонтологије а , леио истиче вредност језика при решавању питања о стародревној домовиии, народности и култури наших предака 1 ). Он је и сувише извео из науке о језику, с тога су му и резултати непоуздани, јер замишљајући пранарод као особито племе, које је задахнуто особитим даром, као што сведоче „најкраснији језик" и песничка дела историских Арја — нашао му на такој висини културу, друштвено уређење, веру, право и обичаје. каквима се одликују Омирови Ахејци и ведиски Арје или Едини Скалди. Али је основна мисао његова дела била правилна, а то што вели о значају језиказареконструкцију старог доба умесно: „Бива често, вели, да је језик сушта слика бића народа, што њим говори и да је у њем сачувано у ризници најпоузданије све- дочанство о физичкој му и моралној иовесници. То је сванако само од вредности за првобитне језикс у потпуности, у којима су речи праве слике предметима, јер пх именују једним карактерним знаком а не апстрактним звуком. И као што речн тако провидна значења сместа одају идеју, која их је на свет изазвала, и језик саставњен из таких речи допушта видети сав рад духа при стварању му као кроз танко и провидно платно. Ако узможемо, поредећи што пажљивије, изразе сачуване у ариским језицима, довести их на исконски им облик, и ако нађемо и реално им значење, пошло би нам за руком одредити бар од прилике материјално, друштвено и морално стање народу, творцу онога прајезика. А кад изневери етимологија, само подударање у називима за исте појмове може говорити у прилог стародавности назива, а они нам допуштају извести, шта се зна о животу, обичајима и мишљењу арискога народа" (ор. сП. 13. -14). Пита ли се, кад је пранарод живео у заједници још неодељен у народе, што се зову индојевропски, (ариојевропски, арпски и т. д.), одговор је негативан У историји источних народа, која допире како у којих скоро до пет тисућа година пре Хр., имамо ') 1 ј С « оп^тез т(1оеигорееппез оп ]ез Агуаз рптШЈз, ез8а1 (1е ра1еоп<;о1о§1е Ип&шзМцие, Рапз, 4857 — 61 I --- II, 4817 I — III. (после смрти ауторове).

са свим друге одношаје и што се тиче хронологије и што се тиче цивилизације 1 ). Многи испитиваоци мисле, као напр. Макс Милер да се постанак ведпских химна (Рксанхите! може ставити поуздано пред прву тисућу пре Хр. — до 1500 год. ако не раније. На њима је индиски геније ставио печат свога већ знатнога развитка. То би био први сачуванп песнички и народни производ књижевни у индојевропских племена — али он носи специФично инднски карактер. Она хронолошка одредба не побија поставку, да су праоци певача однекуда можда и тисућу година раније дошли на обале »седам река". Топал климат у Пндостану могао је ићи на руку да се брже развију но сродници им, што заосташе у старом завичају, борећи се у тешким приликама само да одрже душу. Ко иак може доказивати, да и јевропљани, индојевропског племена, нису певали, па ма где била им домовина? Или се није имало кад, нити побожности и стрљивости, да се побрину за одржање песама у доба неписмености. Упоредна метрика, којој је положио основе ВестФал, као да још за индојевропско прадоба обезбеђује почетак везаног и Формалног (( слога". Ј ) Друго индојевропско племе, што ступа на позорницу светске повеснице, јесу Грци (Јелини). Јављајући се у нову постојбину већ су знали и за гвожђе, које су у ковачком послу употребљавали, а то по мишљењу археолога не прича о великој старинн. Треба одвојити поезију Омирову и грчке приче од онога. што је хтео доказати Шлиман у рушевинама Троје, Микене и Тиринта. Грци имају тачну хронологију од 777. године пре Христа, кад се на пољани код Олимпије отпочеше славне олимписке игре понављајући се сваке четврте и одржаше за једанаест стотина година 3 ). После Грка ступају Италици и Келти, а север словенски и германски крије непробојна тама: кад се марсељац Питеас на неколико векова пре Хр. одважио да походи приморје, 1 Кад су се ујединила египатска кодена у једну државу, и откад почиње датована повесница земље на Нилу, од краља Менеса по рачунању Лепсиуса око 3893.. по рачунању Брукша око 4455. пре Хр. — четири или четпри и по тиеуће година о индојевропском племену нема спомена историскога а како се развијала историја индојевр. племена и језика, у оно би Д )ба још морали бити у заједници. В. Ноегпез, Б1е Иг^езсМсћ1е Лез Мепзсћеп, 439. - Јосћ. ВсћтгсИ, Ше ЦгћенпаЉ. 4. 3 Ноегпев ор. сН. 516. и д. ј ШеЛег1е, 1 ј (1 з 1 уо ргес1ћ181опске, Ргаћа 1894. стр. 404. и д.