Prosvetni glasnik

356

НАУКА И НАСТАВА

они живе међу собом у већинп случајева мирно, добро и многи у току гпмназнјског учења добивају за себе најбдизке другове за део жпвот. У почетку учења, у млађпм разредима, често се дешавају и неспоразумн, преваре и свађе; већн прпстају мањпма и драже пх; чешће се нокреће пнтање о шппјунству, о истрчавању, о удварању старијима. Ади, што се учеппци више развијају п што год више светлости пада на моралпе основе школскога живота, то и односи међу њнма ностају све бољи. Од онога дана, кад је пз зидова школских пзагнана казна — нестало је и грубости и то не само од стране наставника према ученнцпма, него п у узајамним односпма сампх ученика „Црте из богословије" Помјаловскога отпшле су у пстоР и ЈУ> 11 У данашње време оне вреде само као псторијски споменик, као сведочанство, до каквпх је херкулових стубова долазила грубост у школама тако недавно, пре тридесет година. Да се зауставимо мало по впше на упутарњем животу ученика и да у општим цртама пропратимо оне принципе, којп условљавају њихов начип жпвота. Школскп морал ученика довољно је орнђиналан; он води своје порекло нз давних времена, када је још корен учења био одиста горак, када су Физичке казне биле једино педагошко средство за васпитавање п наставу. Основе школскога морала предаване су с покољења на покољење, као усмено предање, и то с малим пзменама; њихова примена у данашње време нпје већ тако енергична и изражава се у куд ц камо лепшим облицима него ли пређе. Кодекс морала школског живота ученичког сводп се на неколико правила Два су логора: у једном је — управа, васпптачи. учитељи; у другом — ученици. Те логоре у данашње време већ не можемо назвати „непрпјатељскпма'', како је то некад било : растојање међу њпма знатно се умањило и односи већ нпсу тако заоштрени. Али, у сваком случају, по поимању ученика интереси се тих логора јако разлазе, па чак су по некад и — супротнп. Основа односа ученичкпх пзражава се у речи „другарство". У кодексу морала на првом листу стоје општи пптересп, пнтереси целога разреда; услед тога никако се не трпе лицемери, који пду на то да се издвоје од другова и да за себе задобију особито расположење код чланова противнпчкога логора; гоне се клеветницп, који другове дворе до одговорности; још горе се гоне шпијуни, којп због својих личних угодностп, из жеље да некога услуже, потказују другове школској управп, којп једном речју издају своје другове. Сви овп недругарски поступци често могу да

се понављају у школи п све веће размере узимају нарочпто онда, кад управа гимназијска, т. ј. кад васпигачи и учитељи слушају п верују таквим ученпцпма, кад им дакле указују наклоност, те тпм самим подржавају та неваљалства; иначе свега тога брзо нестаје међу ученицима; у том случају шпнјунп губе сваку вољу да доносе гласове, јер тиме не добивају ништа, а напротпв понашање њпхово осуђује се п поступци њихови постају јасни свим друговима. Алп осим очувања општих интереса п спречавања школској управи да се меша у упутарњп жпвот школскп, кодекс ученичкога морала има такође у виду п интересе сваког ученика посебице: слабе заштићује од силних; слаби ученицц налазе помоћн код својих другова, јер нм онп објашњавају предавања, ако само онп то желе; дају им на послугу свеске за писање превода, примера н решавање задатака. Смејати се другу, кад пе зна лекцију, кад не разуме објашњења учитеља — за осуду је. Леност, по сили тог истог морала не сматра се као порок, као што се ни марљивост не сматра за — врлину: учити или боље — прелазити из разреда у разред сматра се као неопходно али се опет сматра да покрај свега тога труда треба трошпти што мање. У кодекс ученичког морала улази и поправљање личнпх недостатака код ученпка као што су: лаж, обмањивање другова (али не и учитеља, па чак ни родитеља) самохвалисање п присвајање туђих ствари. Захваљујућп отворености, правичности, која је својствена деци, захваљујући самосталности свакога од њих, независном положају који заузимају према осталим друговима, а тако исто и многобројности, отвореном осуђпвању поступака, слободној кривици, која нпје стешњена ни у какве Форме, — лажљпвци, хвалише, клеветници брзо се поправљају. На њих се оспу, као кпша, подсмевања, сарказми, а ако та средства нису довољна, онда се прихватају и других суровијих. Мере којпма друг друга исправља веома су разнолике, али се у главном своде на то, да другови гдасно осуде друга, или му придену какав непријатан надимак („удез", „шпијун" и т. «д.). Ади и ту има ориђи надних начина. Ради примера навешћемо овај догађај. X., учеипк II. разреда, једном придиком не снремп се добро из геограФпје; учптељ му д& двојку. То веома огорчи Х-а и он посде часа почне пдакати. Други ученик 7 ј стане му се смејати. Ади, такво понашање 2-а пе допадне се Х-овом другу Г-у. Међу друговима се развије препирка о тој ствари и већина пређе на страну Х-а; адп, пошто тога дапа нпје бидо више часова, ученицп се разиђу кућама, те тако та ствар не