Prosvetni glasnik

372

КРИТПКА И БИБДИОГРАФИЈА

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈЛ

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ аЛаста", дечји лисх. 1., 2., 3., 4. и 5, број. Година I. —189 4. Излпзи једанаут месечно на целом илтампаном табаку велике 8°. Цена је за Србију 4 динара. за целу, а 2 дин. за иола године; за земље ван Србије .6 динара годишње, или 3 форинте у аустро-угнрским новцима. Уређује Миленко МарковиК, секретар у министарству иросвете и црквених аослова. Штамиа се у државној штамиарији Краљевине Србије. У претпрошлој свесци „Просветнога Гласника® обећали смо да ћемо опширније прогопорити о дечјем листу „Ласти", чији паслов напред исписасмо. Али пре него што то учипимо и изложимо садржај поменутих бројева овога листа, нека нам је допуштено да најпре проговорпмо неколико речи о дечјим књигама и листовима уопште. * * * Ко је год имао прилике да разгледа данашње «уџбенике а , који се употребљавају у нашим основним школама и друге дечје књиге, које н;чпа деца читају, — тај ће се обрадовати свакој иоле бољој књижици и дечјем листу намењеном за читање ученицима основних школа. Коме је год дакле познато данашње стање наше дечје кн.ижевности уопште, таЈ ће се обрадовати и појави „Ласте*, том једином дечјем листу, што данас у Србији излази. У напреднијих и образованпјих народа издају се и уређују нарочити дечји листови искључиво деци намењени. Осим тога они периодично издају читав низ књижица поглавито за децу. У нас на жалост није до сада било искључиво дечјих листова, бар не онолико и онако како би то требало да буде. У нас су доиста излазили неки дечјп листови, али по нашем мишљењу ниједан од њих није одговарао потпуно намењеном циљу. „Невен" је по садржини био најбољи дечји лист, али по облику већ то није био; често се пута заборављало да су његови читаоци деца, па су се прелазиле границе њихове моћи појимања и схватања. У ту исту погрешку често пута иада и „Голуб к , који се поред тога и врло рђаво уређује. Кад би било могућности, најбоље би било да се једни листови уређују само за ученике основних школа. а други за ученике нижих разреда гимназија и реалака, према њиховоме кругу знања и моћи

схватања, али, ми одмах отворено изјављујемо, да нити сада има за то могућности, нити ће је скоро имати „Српче" опет пролазило је кроз неколико својих Фаза час бољих, час лошијих. Кроз најбољу своју Фазу пролазило је почетком 1885.—1886. шк. године, па је после поступно опет почело да опада. Можда ће, поред осталог, пајвећи узрок томе битп тај, што је овај лист имао приличан број деце међу својим сарадницима. Оно истина лепо је и добро је да се деца још из малена вежбају у писменом излагању својих мисли, али незгодно је и немогућно, па и неправо је да претплатници плаћају лист само ради нечијег вежбања; јер доиста од по неких чланчића, Што су штампани у „Српчету", имали су користи само њихови нисци — деца — у толико, што су се сама тиме вежбала; други какав циљ се њима не постиже, јер се „Српчетови" читаоцп из таквих чланака нису имали чему корисноме научити и поучити. Према томе ми бисмо били мишљења, да се млади сарадници уопште поштеде за доцнија времена, а дотле нека више уче и читају, па и нека се вежбају у писменом излагању својих мисли, само што се то не мора одмах штампати. Неоправдано је покренути дечји лист, из кога ће се деца моћи чему корисноме научити и поучити, па поеле пустити децу да се у њему само вежбају, не дајући никакве науке и поуке, већ често пута накарадне и погрешне појмове о многим стварима. По нашем мњењу од свију дечјих листова, што су до сада у Србијн излазили, најбоље је и по Форми (изузимајући неке неправилности / језику) и по садржини уређиван лист »Мала Србадија", која је искључиво уређивана за ученике основних школа.« Можда је та искључивост и учинила, те је и овај лист пре времена морао престати, због недовољног броја претплатника, па и ако је лепо уређиван и уз то иза себе имао цело »Учитељско Удружење", које је помагало његов опстанак и напредак. _И „Родољуб" је лепо уређиван, али само за време докле га је уређивао Мих. Јовић, учитељ; доцније је почео да опада и по облику и по садржини, док није сасвим престао. Понајгори дечји лист у нас било је „Ђаче", и за чудо је да је овај лист у онаквом облику и са онаквом садржином могао и онолико да опстане колико је излазио. А „Ласта 11 ?.... в Ласта а је још почетница; она ће тек имати да покаже доцније у колико ће одговорити своме циљу. Нека само има на уму ис-