Prosvetni glasnik

379

стао други човек. Скрхав Наполеона и спасав Јевропу од погибли, он држи, да је се и сам спасао. Баронеса Јулпја Криднер утвр^ује га у мистицизму. То је једна од оних усхићених, нервних природа, којима је суђено, да одиграју улогу према приликама. То вам је нека нова Магдалина покајница: бурна јој младост прошла на пиру, пролетела у вихору светских забава; ну усред тога бујнога живота умире пред очима јој блиско, драго јој лице, а то је тако потреса, да се удаљује од света, напушта пређашњи живот, и ступа у Друштво Моравске Браће. Олавни мистик Јунг Штилинг посвети је у Карлсруу у загробне тајне: они изазивају духове и говоре с покојнима. Ту се Јулија упознаје са Стурдзом, дворском госпођицом руске царице, и пишс јој писма, у којима се диви раду Александра I., прорпчући му сва могућна блага и спомињући узгред о натприродним откровељима, које би могла саопштити само цару. Та писма пробудише радозналост у Александру, наклоњену и онако свему мистичном, тако да је познанство њихово зависило само од времена И гле, сама, сред дубоке ноћи, баронеса изиде преда њ у Хајдлбергу баш онда, кад цар, добив вест о Наполеонову бегству с Елбе , беше веома узрујан. 0 огњеним ентузиазмом Јулија поче своју проповед, говорећи му, да је пс вратак Наполеонов казна Божја зато, што је у Јевропи пало истинско хришћанство, и спомену му, да је она то предвидела. „Криднер, причаше Александар доцније, скиде преда мном завесу с ирошлости и изнесе ми пред очи мој живот са свима таштим и охолим заблудама; она ми доказа, да се греси потпуно не искупљују, кад се савсст тренутно пробуди, кад се еазнају слабости и кад се човек привремено покаје, и рече ми, да је и сама била велика грешница, али да је пред крстом искупила себи опроштај молитвом и горким сузама.« Последице тих беседа Криднерове с Александром беху замашне: да се успостави пала вера, баронеса ули императору мисао о св. Алијанцији, савезу, о којем некоји држе, да му је лала чак и име, узевши га из књига пророка Данила. И св. Савез би закључен у Паризу, 14 септ. 1815, године између Русије, Аустрије и Пруске. Савезници се обвезаше, да ће се у унутрашњој управи и у спољашњим односима руководити пачелима св. вере, правде, мира и љубави према ближњем. По речима св. Писма, да све људе треба сматрати за браћу, владари тих трију држава побратише се, да као посланици провиђења очински управљају, уз

узајамну помоћ и саучешће, трима гранама једн"е хришћанске породице. Из начела св. Алијанције истицао је и нов иравац у просвети. Да политика, заснована на верским истинама, донесе жељени плод, потребпо је, да ннсу само владари прожети хришћанским духом, већ и народи им. „Чему ће послужити ев Савез, говораше Александар I , ако му принципи не проникиу народима у срце ? То се искрено и потпуно може цзвршити само помоћу св. Писма, преведена на језик свакога народа«. То је био програм нове делатностн. Да духовно образовање нродре у широке кругове, у Русији сташе дејствовати библпска друштпа, налик на енглеска и германска; а да се и интелигенција васпита у релнгиозном духу, спа школска наставп бл заснована на версгим начелима. Бпропеса Крпднер, прогнана из других држава због својих ватреиих беседа на улицама, до!,е у Петгоград. где се мпстици искупише око ње. Министарстпо пародпе просвете претвори се у „министарство духовпих дела и пародне просвете," да сједпни веру са зпањем, и да тим начином створи нову обуку. На челу му Александар постави кнеза А. Н. Гаљицина, некадашњег волтеровца, сумњала и перског подсмевала, а сад, под чудним утицајем Јулије Криднерове, мистика првог реда. Пошто је св. Сапез тежио, да се све цркве ује^иие, у Библиско Друштво беху нозвани представници свију вероисповести: ту, упоред с митрополитом Михаилом и архимандритом Филаретом, заседаваху разни лутерански и англикански проповедници, па и католичкн бискуп Сесгренцевич. На ту верску мешавину гледаху као на скандал сви, који у истини вероваху: православно свештенство поче роптати, а папа из Рима стаде претити Сестренцевичу, што је у друштву с „јереткцима." Ну мистици ликоваху. Налазећи у идеји Библиског Друштва неки нов силазак св. Духа, онп вероваху, да ће хришћанство, с том једном књигом у рукама, моћи збацити са себе иохабане иелене, да ће умети бити без цркве, сјединпв се у духу и истинп. „Читање св. Писма, рече кнез Глљицнн на седници Библиског Друштва 27 сент. 1819 год., шири се код нас и међу сељацима. Војници и морнари сами траже те духовне хране. Библија постаје породицама правило у животу и свакидашња поука. Али отачаство наше има пред собом још лепше у изгледу: саобразно с царском вољом, читање св. Писма уводи се сад у све школе, да побожност ухвати корен у духу новог ноколења. па да се оснује царсгво Христово на земљи." Мистицизам је зрак, којпм дише РусиЈа и Јевропа; Библија им је нада на спас.