Prosvetni glasnik

говпм безбројним насеобинама, у његовој светској грговини и културном утицају, што га јо вршио на тадашње народе. Притешњени морем и нланпнама, на уском земљишту које није могло својим производима хранити велико људсгво, нитп се имало куда ширити освајањима ка и., Феничаеп се рано обртоше мору н трговини, налазећп у њпма пзворе за своју снагу и богаство. Мпрвим путем, својом трговином и насеобинама, они завладаше Средоземним Морем: чптаво приморје његово поста домовином Феничанском („језеро Феничанско"). У оком нослу : у стварању колонија и ширењц трговине, и арошла је скоро е.ва сиољашња историја феничанског народа и његових градова. § 54. Узроци колонисању. — Било је више узрока непрестапом исељавању Феничаеском из своје домовине и заснивању све нових насеобина. Најглавнији су : а. иренасељеност по градовпма Феничанскнм, те отуд исељакање сиромашппјег грађанстка, услед недово .Ћног земљишта за памножено становнпштво; иарочито је било непрестаног досељавања из Ј нутрашње Сирије, чему су узроци нешто неирестани нлеменскп ратови међу тамошњпм племенима а нешто п природно струјање људства ка богатим, индустриским и трговачким градовима у ирпморју. Иродирање Јевреја у Палестину нарочпто је иојачало око исељавање у Феппцију; б. потреба у новим земљама и народима (,нових нијаца") за своју индустрнју п трговину, које су узимале све веће размере ; в. унутрашње аолитичке борбе и међусобпце по градовима; Сидон је на пр. опао по исељењу његове аристократије (?) у Тир, којп се тада нодигао ; Картагпну су основали тирски псељенпци; г. богаетво феничанских градова п обнље капитала у њпма, те отуд п стварање нових пндустриско-трговачких средишта (факторије); д. нстражпвања руда, нарочито сребра и злата, што их је одводило у најдаље крајеве, н ђ. најиосле, а можда и једап од најјачих узрока, бноје сам колонизаторски дух Фепичанског народа. § 55. Колоније. — У стварању Фенпчанских колонија било је три перподе. Најпре су билп северни градови (Гебел, Арад), који су, тргујућп, почели и насељавати оближња приморја и осгрва (Кппар). Временом се над њнма, трговином п значајем, уздиже Сидон те он нредузе посао трговања д колонизовања (од прилике 1600 —1200 пре Хр.).

То је доба када су Грци све Феничане називали „Сидонцима " н када су овн, уз помоћ осталих савезннх градова, засновали највише пасеобина по острвима н обалама Егејског мора (Кииар, Год, Крпг, Киклади, Кптера, Тас), но приморју афричком (мис. Делта, Хипо и Лентлс) и нешто но Црпом Мору. Ну прп крају XII сг. један велики део Сидонаца нанусти свој град, без сумње због каквих међусобица (демокрага и аристократа ?) н преселп се у Тир, који, гако иојачан људима и новцем, нредузе дотадашњу улогу н значај Сидона. Тир се сада уздиже међу свима градовима и поста средиштем светсде Феничанске трговине и расадницом многих нових насеобина. Ширећп круг свога трговања, Тирци уђоше у западну ноловнну Средоземног Мора, засниваше но његовпм обалама и острвима сиоје насеобине, своја ивдустриско-трговачка стовмришга и радплипгга (Факторпје), која се временом разкише у богате и напредне градове. У лепој и плодаој Сицилији подигоше читав низ колонија (Панормо, Села); одатле пређоше у Сардинију (Каралпс) н друга острва на тој страни (Мелита — Малта), па на обалу аФричку, где се њихне нове насеобине (Утика 1100, Хадрумет) придружише ранпјим, сидопскпм. Колонишућн северну обалу аФричку, тирски трговци пзиђоше кроз ,Мелкартове стубове« у Атлански Океан, хватајућп се одмах питоме долине Гадалкивира, „Тартеса", како су они звали тај крај (Гадир = Кадис, 1100, Малака, Хиспалис = Севила), где нађоше богате сребрне руднике. Одавде им се трговачкн бродови упутише двојаким иравцем: на једној страни донреше до Калајних Острва (Инглеска ?) па можда чак н до балтичких обала (острва Сорлинга ?), добивајући с првих калај , с других ћилибар, који се у старо време ценио као и злато; иа другој се страни њихпе трговачке заставе лепршаху чак ио обалама Сенегамбије и Сретних Острва (Канарска ?). § 56. Односи митропола и колонија. — Нолитичких веза међу митрополом и њеним насеобинама није било : колонпје су слале своја' изасланства п дарове за заједничке светковине, одржавале трговачке односе с мптрополом, али су биле слободне. Јединство читавог феничанског народа било је у једном језику, једнакој вери, заједничким интересима, у читавом духу народном. § 57. Картагина. — Међу свима колонијама тирским, од којих су многе временом постале велики градовп п средишта нндустриско-трговачвн