Prosvetni glasnik

§ 60. Привреда — а. Трговина. Фенпчанска је трговина, као и многа друга величпна, нмала своје слабе и незнатне почетке. Али згодан земљописпи положај Фенпције међу нстоком п западом, иодесностземљишта и предузнмљнвост народна учпнилн су да је трговина за неколико столећа (1500 до 800) узела огромне размере и постгла светском. Од Гадеса до Фениције, и одатле до далеког и богатог ист;,ка (Офира ?), трговачки је саобраћај био веома жив и непрекиднн. Свп главнији трговачки друмови с и. . од Кавваза, Индије, Халдеје и Арабије, стицали су у њпховим градовима, те се одатле продужаваху морем даље на з , у Мисир н Европу. На сву прилпку да је источна трговина тек иосредно била у њихним рукама: Феничани нису сами ишли по источњачке пропзводе, нити се на тој страни налазе трагови њихних насеобина; алп су они све исто чно обпље добивали преко својих трговачких стоваришта по источним, нарочито халдејским, градовима, пли иреко халдејских п других источнпх трговаца. Недељама су и месецима трговачки каравани путовали, да у Феницију донесу најразличније земаљске п индустриске производе далеких крајева: кадиво, бисус, стакло, злато, слоновачу, робље (Арабија, Мисир, Етиоиија), разно ткнво, металне сгвари (Халдеја), иамук, зачине, абонос, драго камење (Индија) свилу (из Серике = Китај ?), да их одатле Феничански бродови даље разнесу , и да се ту, у Феничанским градовима, поново натоваре робом, прикупљеном с других страпа светскпх. Нарочито је жива била западна трговина, Средоземним Морем, нз чијих су приморских земаља и острва Феничани добивали потребне им сировине, или вадили руде, у чем су они били ирави мајстори. (Упореди Феницију и дан. Инглеску). б. Индустрија. Феничаии су у почетку већииом трговали туђим производима и рукотворинама, а народи су их, с којима су у додир долазили, држали и за изналазаче тих предмета (н. пр. стакла). Ну временом су и сами научили да их израђују и дотерали су у некнм индустриским гранама до веома лепе и укусне израде (стакло, ткива, металне ствари). Несумњиво је пак њихов изналазак само вешто бојадисање ткива, свилених, памучних и ланених, а нарочнто вунених, иуриурном бојом (која није била само црвена) , коју су граднли од сока једне врсте морскпх 'шкољака. Својим вештим бојадпсањем они су умели тканинама давати неку особиту лепоту и иреливање , са чега су пм ткива и била на гласу п веома скупоцена. § 61 Азбуиа и књижевност. — Дуго су Фе ничане сматрали за пзналаз аче и азбукс. Међутим, они су и у томе само усавршиоци и цреноспоцп туђег нроналаска. Њихова је азбука на сву прнлику нзведена из мисирске рукописне азбуке (§ 27), коју су Феничани дотерали на чисту фонетику (22 пнсмена Феннчанска), иа је тако усавршену предавали осгалим народпма(Сирцима, Грцпма, Римљанима), који су је даље ширнли, док није, разно измењена, постала тековином већнне данашњих културннх народа. — Чудновато је нак да су Феничанн, „творцп" азбуке, оставнли врло мало пнсаних споменика (неколнко натпнса); нлн нм је књижевност бнла слаба, или је све временом упропашћено. § 62. Уметности. — Скоро никаквих трагова нпје остало од Феничанских грађевина. По старим градиштима једва се могу наћи порушене зидине каквога града или храма. Судећи по неколнко " ђеннх ликова (једна статуица неке богиње с голу^ бом, кии једне свирачице, обоје од теракоте ; нек, ш ликови нађенн на Кипру; Сл. 16.), као да је ли-

Сл. 16. Феничански лик, нађен на Кипру. корез бно нрилично развнјен. Уопште се у томе, кзо н у верскнм појмовима, морао код Феничана осећатн јак утпцај халдејски, а можда нешто и мнсирски.