Prosvetni glasnik

ОПШТА ЕСТОРИЈЛ

25

4. Ј Е В Р Е Ј И. § 63. Палестина. — Брдовито земљиште око Јордана п Мртвога Мора јесте Палестина (Ханан), стара домовина јеврејскога народа. Дубока јорданска додина, Гор, делн је на две различне половине; псточна, доста једнолнка впсија Гадад (Гилеад) стрмо се уздиже над додином као какав зид од 1000 м. висине, па се одатле као валовита височина, просечена неколиким уточпцама Јордановим (Јармук, Јовак и др.), полако, преко пустиње» спушта у месопотамску низију; на з- је читав сплет затубастих брегова (Тавор) и платоа, који чине зараван Галилеју , на коју се на ј. настављају кршне земље ЈеФремова и Јудина племена: Самарија п Јудеја; још даље на з., к мору, земљиште се спушта у поширу, плодну Филистејску низију, с песковитим приморјем. И по плодности су ове две половине различне: источна, сиромашнија, с нешто шуме и с пашњацима, једино је погодна за сточарство; западна, водом богатија иплоднија, насељена је и обрађена в на велзкпм висинатча (Јерусалпм на висини од 720 м.; Хеврон на 880 м.): смоква, маслина, виноград, жита, воће, мирта, покривају брдске стране ; по висовима је кипарис, платана, тамаринда ; једино је Јудеја каменита и неплодна. Долина реке Јордана, који у свом току кјугу градп два језера : Меромско н Генезаретско, са своје тропске климе има најлепше воће; виноград и смоква, урма и балсам веома су јој на гласу. Ова западна половина Палестине („обећана земља") и била је, у главном, земљидЈте јзврејске државе (280 км. дуга, 150 км. широка). Историја. а. Бреме до освојека Палеетине (?—1300. пре Хр.). § 64. Патријарси. — Бнблија („књига") казује како је, но заповести божјој, Тарин син Авџам, „отап многих народа", десети потомак Нојева сина Сима , напустио Ур халдејски, па се настанио у земљи хананској. Ту су се од његовнх потомака изродила многа племена (Моавци, Амонци и др.), међу којима је израиљско, — од унука му а сина Исакова, Ја^ова. названог Израиљ г г .ј. Јакз, — било најважнпје, јер је било од његових правих и законитих потомака. Нрродчо предање, које у историји ове тројице племенских старешина (натријараха) износи живот самог племена- казује, даље, како се Јаков са својим синовима, хлађу нагнан, одселпо у Мисир (прича о ЈосиФу), где се

ннастаио у земљи гесемској. Ту је у току неколико векова од његовог малог пленена постао читав народ („у Мисир је дошло 70 душа, из њега пзишло само ратника 600.000"), који се најпосле морао бегством из Мисира спасти свих мука и невоља, ропства и тешких послова, на које их гоњаху мисирски Фараонп. § 65. Освајање Палестине. — По народном веровању, божји изабраник Мојеије, из племена Л.евнјева, биоје тај који је Јевреје нзвео из Мисира и повео у „обећану земљу" , у Ханан. Водећи их пак кроз синајску пустињу пуних 40 година, дао им је ту и писани божји закон, по којем се имају увек управљати. Мојсије је, вели даље Св. Писмо, још доживео да Израиљци под његовом управом заузму источне јорданске земље, пашњаке племена Моавијева и Амонова; под новим пак вођем Исусом Навином, из племена ЈеФремова, пређу они Јој^дан п почну освајати западно Појордање (Јерихон). Покоравајући илп и сатпрући своје суплеменнке, раније освајаче Ханана, Израиљци временом постадоше господари читаве Палестине. Освојено земљиште је за тим подељено на 12 племена израиљских; племе Левијево, свештенство, не имајући свога земљишта, било је растурено међу остала нлемена. Ковчег завета, у коме је био божји закон, буде смештен у Силому, одакле се сада Јехова јављао својему изабраном народу, управљајући њиме и упућујући га преко првосвештеника (потомака Мојсијева брата Арона). Ове приче из иајстарије историје јеврејске нису историски иоуздане. Народна су предања доцније мењана и сређивана, те су и маоги догађаји , на сву прилику, друкчије изнесепи него што су у само.ј ствари били. Лако је могућно да је зпузимање Палестине било не борбом и отмицом, него мирним путем, колонизовањем. Семитска (јеврејска) су племена из Месопотамије најпре иогла захватати источне крајеве Сирије и ту живети сточарски, као и остала номадска племена на тој страни. Али кад ночеше радити земљу и када се намножише, морадоше напуштати сво.је неплодно и мало земљиште и прелазити на десну страну јордансву, насехавајући тако западну Палестину. Отуда и име »Јевреја* тим досељеницима с друге стране реае Јордана (.Јевреји = »онострани"), међу којима је иа.јвигае било Израиљаца, чнје име после пређе и на остале еродне им суплеменике по Ханану (§ 48). 11а, као што је насељавање Палестине могло бити споро и мирно, тако је и претапаље осталих племена у Израиљце мотло трајати дуго и без икаквог насилног истребљивања других племена. Најдуже се могло старо становништво одржати по 1'радочима. због чега је чак доцни је дошло и до борбе за градо:е (.Герихон). — Тако је исто непоуздано и казивање о одласку читавог јеврејсаог народа у Мисир ; лако јв могућно да је било какво јеврејско тглеме, које је упало у Мисир ; таквих је случајева често бивало са сточарским и скитачким племенима. али то као да нису били Израиљци. 4