Prosvetni glasnik

б. Судиско доба (1300 — 1055 ?). § 06. Судије. — Подељенп на 12 племена а још више државица, Израиљци нису могли даватп довољно отпора околним племенима, од којих ил је сада ваљадо освојену земљу бранитн. Тако се отворише многе борбе на свпма странама нове пм домовине, које су се, с дужпм или краћим прекпдом, продужпле за чптава 2—3 столећа. У овим су ратовима поједина племена чешће п подлегала сплнијем непријатељу, али је то скоро увек било за краће време. Најгоре су пролазила јужна племена, чији су суседн, Филистеји, много дуже (по 50 година) одржавали своју власт над племеннма која би покорили. За време ових ратова поједпна су племена имала своје вође, судије (соФете), које су бирали на цео жпвот (?), али чија је власт у мпрно доба морала битијако ограничена. Ретко се дешавало да је који од судија био старешина л вођ неколицине племена, или даје једном створено јединство трајало дуже време (Самсон? Варак, Гедеон, Авимелех). Па ипак су п ова тренутна уједињавања прппремала земљиште за стварање једне јеврејске државе. в. Царство (1055?—953?). § 67. Цареви. — Саул (1055—1033). Када, иосле једне борбе с Филпстејима, Јевреји претрпеше страшан пораз , изгубише и ковчег завета с божјим законом и свога судију (свештенпка Илија), те опет допадоше ропства Филистејског, створише се прилике за уједињење јеврејских племена. Тежња за ослобођењем изазва покрет, којп се заврши јеврејском државом. Вођ народног устанка био је Саул, судија из племена Венпјампнова а вазал Филистејски. Познат још раније као добар војвода из ратова с источним сточарским племенима, која су упадала у Палестину да је пљачкају , Јевреји га изабраше за цара, те га и првосвештеник Самуило помаза за вођа народног. Највећи део његовз владавине прошао је у ратовима с околним непријатељима, нарочпто са Филистејима. „Царујућп над Израпљем", вели се у Библији, „Саул ратоваше на све непријатеље своје, на, Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве Савске и на. Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше". Најтеже и најдуже борбе биле су с Филистејима, с којима „бејаше велики рат свега века Саулова". Најпосле у једном страшном сукобу с њима. на гори Гелвујп, Фплистеји надбише Израиљце, синове Саулове побише, а овај се сам уби. — Ннје поуздано да ли је Саул био царем над чнтавим јеврејским народом или само над неколиким јужним илеменима.

Давид (1033 — 993). Осдобођење од Фплистеја и уједнњење свих јеврејских пломена пзвршио је 1 тек његов последник Давид. Народно предање казује како је првосвештеннк Самупло, незадовољан владавином Сауловом, још за живота његова за цара помазао Давида, из племена Јудина. Бавећи се затим на двору Саулову, Давнд му је помагао у ратовима, изишао на глас као јунак и војвода, те постао п зетом царевим. Алп се доцније завадише, те га Саул иоче гонптн, бојећп се за свој пресго (од Давида илн свог спна Јонатана, пријатеља Давпдова?). Изгледа да се овај сукоб најзад свршио тпме, што је Давид побегао Филистејима п од њих добпо Јудеју да њоме управља као вазал Фнлистејски („осам годипа царовао над Јудом у Хеврону"). А када по смртн Сауловој настадоше борбе међу Јеврејима око избора новога цара, Давид одржа победу над присталпцама Саулова дома те поста царем израиљскпм. За тим отпоче ратове с Филистејима, којима се не допадаше ово уздизање његово, и својпм их победама тако ослаби, да му впше нису могли сметатп у раду за ослобођење п уједињење свих јеврејских племена. Сломившп снагу Фплистејску, Давид се окрете осталим непријатељима јеврејским, и борбе се отворише на свима странама. После многих победа, за којима су често долазнла немплосрдна убнјања покореног народа, Давидове војводе прошпрпше власт јеврејску над многпм околним племенима (Моавцима, Едомцима, Амонцима и др.); по освојепим градовима непрнјатељскпм било је војсае јеврејске, земљама њиховим управљали су чиновнпцн јеврејски: држава Давидова простпрала се^од Дамаска до Црвенога Мора и Мисира. Својој новој држави Давид је дао и нову престоннцу, Јерусалим, у коју, на брдо Сион, пренесе п ковчег завета, па ту сагради н свој двор. Јерусалим поста не само политичким, негои верским средиштем нове државе. Распре у дому Давндову загорчале су му последње годнне живота: међу његовим синовима од разних матера (јер је Давид био многоженац), долазило је до сукоба; један од њнх, љубимац му Авесалом, подиже чак и буну, коју плати својом главом. Пред крај својега жнвота Давид се одрече престола и уступи га свом омиљеном сину Соломуну, ма да овај не беше прави наследник. Соломун (993 — 953). Прве годпне Соломунове владавине прођоше у нередима, које изазва његов незаконити долазак на престо. Овим се користпше нека покорена племена те се ослободише јеврејске власти. По угушењу унутрашњих нереда Соломун покушаваше да изгубљене земље поврати,